Трг који саосећа са пролазницима

Осећања суграђана који пролазе Славијом могла би следеће године да буду преточена у музику коју би производио објекат уз помоћ савремене технологије подешене да реагује на расположење пролазника. Ову идеју осмислили су уметници и архитекте из Италије и Србије и предвидели да на простору између Трга Димитрија Туцовића и зграде Народне банке Србије буде саграђена нова целина у облику шкољке у плитком базену.

У реализацији пројекта учествоваће надлежни из општине Савски венац, града Београда, Народне банке Србије, Италијанског културног центра из Београда, Центра за истраживање музике из Рима и учесници програма „Public Art public space” са београдског архитектонског факултета.

– Реч је о артефакту који уз помоћ софистициране технологије реагује на посебне фреквенције и вибрацијом ваздуха производи звук. Ако сте нерасположени, на пример, чуће се тужни тонови – каже Томислав Ђорђевић, председник општине Савски венац.

Објекат величине око 30 метара биће направљен од посебне врсте челика – кортена и биће осветљен ласерским сноповима различитих боја које ће се смењивати и покретати у ритму музике, објашњава Ђорђевић. Намера је да се уреди цео простор који је сада запуштен, а припада Народној банци. Око 20 одсто те локације је у власништву општине Савски венац.

– Готово 15 ари плаца добиће нови, модеран и атрактиван изглед и биће оплемењен зеленилом. Има неколико објеката које треба да срушимо и већ смо почели са уклањањем неких – објаснио је Ђорђевић.

Ђорђе Бобић, градски архитекта, подсетио је да се о уређењу и новом изгледу Славије расправља већ деценијама и није искључио могућност да ова идеја заживи у пракси.

– Ако се пилот пројекат допадне Београђанима онда више није питање да ли је то у складу са планским решењима. Направићемо план детаљне регулације који је у складу са пројектом. Важна је идеја и оно што грађани желе. Суграђани ће моћи да бирају између куће са 12 спратова, која је предвиђена у том блоку и јавне градске сцене коју су осмислиле италијанске и домаће архитекте – рекао је Бобић.

Прве процене сарадника из Италије су да ће радови коштати око два милиона евра. Они ће обезбедити око 40 одсто новца, Народна банка издвојиће око пола милиона евра, а остатак ће финансирати општина и град, истакао је Ђорђевић.

Пројекат и макета биће изложени у Народној банци, Италијанском културном центру „Палацо Италија” и општини Савски венац од 1. септембра. Макета би требало да опонаша звук који производе механичке справе како би грађани могли да се упознају са начином рада необичне технологије.

– Занима нас мишљење грађана и суд јавности, a после ћемо организовати јавну расправу и тек ћемо онда да пријавимо радове, прибављамо грађевинске дозволе и све што је неопходно да би радови почели – изјавио је Ђорђевић и најавио да би изградња и уређење, ако се испуне сви услови, могли почети на пролеће идуће године.

-----------------------------------------------------------

Пословне зграде и мање саобраћаја

Као основ за израду детаљног плана који је урадио Урбанистички завод Београда за један блок на Славији послужило је решење са конкурса из 2005. године чији су аутори архитекте Тамара Петровић и Милош Комленић. Антоније Антић, директор Урбанистичког завода, каже за „Политику” да би на месту данашњег паркинга требало да буду саграђене две пословне зграде од осам спратова, тржни центар са степеницама које воде у подземну гаражу и станицу метроа.

– Ми смо се превасходно бавили решењем саобраћаја. Простор где је споменик Димитрију Туцовићу нисмо разматрали али мислим да ће осмишљавање те површине дати карактер Славији. Сачували смо простор за метро станицу у блоку где је сада улаз за подземну гаражу код Народне банке. Делиградска улица биће затворена за саобраћај, Улица Светог Саве већ сада не излази на Славију. Уводи се нова саобраћајна трака у Београдској улици према парку – објаснио је Антић и додао да Митићева рупа није разматрана овим планом јер није решено питање власништва над земљиштем.

Он је истакао да би коначно решење уређивања једног од најпрометнијих тргова у престоници могло да буде комбинација претходних решења али и онога што ће у септембру понудити италијанске и српске архитекте.

J. Б. – Д. М.