Nepravda teža od gladi

Podgorica – Šta je teže za jednu porodicu, nemaština, glad ili nepravda, odgovor je dao otac šestoro dece iz Podgorice Luka Nilević. Njegov slučaj, koji nije usamljen u Crnoj Gori, predstavila nam je predsednica Fondacije Banke hrane Crne Gore ekonomista Marina Medojević i poručila da je neophodna izrada strategije za borbu protiv siromaštva.

Sva deca u Crnoj Gori do šest godina, prema važećim zakonskim normama, treba da dobiju dečji dodatak. Da nije tako u praksi, ubedio nas je slučaj oca šestoro dece Luke Nilevića iz Podgorice.

„Petoro dece Luke Nilevića primaju dečji dodatak po osnovu korišćenja socijalne pomoći, koja iznosi nepuna 134 evra. Šesto dete nema pravo da dobije dečji dodatak po osnovu korišćenja socijalne pomoći, ali bi trebalo, budući da ako dete nema šest godina, sleduje mu dečji dodatak u iznosu od 30 evra, koji dobijaju, ili bi trebalo da dobijaju, sva deca u Crnoj Gori, pa i deca roditelja koji imaju primanja od više hiljada evra”, kaže za naše novine Medojevićeva.

Ona pojašnjava da dečji dodatak „mora korespondirati s visinom prihoda roditelja, tako da bi deca koja žive u nemaštini morala imati dečji dodatak koji prati njihove potrebe”.

„Roditelji od dečjeg dodatka treba da plate užinu u školi, prevoz, školski pribor, da se obuku, obuju i mnogo toga još”, kaže Medojevićeva.

„Deca koja žive u nemaštini često su neuhranjena, nemaju adekvatnu obuću i odeću, neretko su pod isključenjem električne energije, selidbe su česte jer roditelji ne mogu da plaćaju kiriju redovno. Odustaju od školovanja najčešće nakon osnovne škole zbog nemaštine i tako postaju siromašni građani Crne Gore.”

Ona kaže da porodica Nilević, kao ni mnoge druge koje su se javile Banci hrane, nije dobila socijalni bon iako su ga neke porodice dobile još u novembru.

„Naša ideja o socijalnom bonu i uopšte socijalnim prodavnicama preuzeta je od strane Ministarstva finansija i socijalnog staranja bez kontakta i konsultacija s nama. Naša ideja je da sve porodice dobiju socijalni bon na mesečnom nivou kako bi se smanjio nedostatak hrane i sredstava za higijenu u porodicama pogođenim nemaštinom. Ipak, do sada, i porodice koje su dobile bon, dobile su ga jednom, što je više nego zabrinjavajuće”, poručuje Marina Medojević.

Podseća da bi vrednost „socijalnog bona trebalo da bude određena brojnošću porodice, a nije tako u praksi”.

„Jedna samohrana majka dvoje maloletne dece dobila je socijalni bon u vrednosti od 100 evra, a druga, koja ima decu sličnog uzrasta i u istom je socijalnom i materijalnom stanju, dobila je 50 evra. Radi se o samohranim majkama u istoj opštini i istom Centru za socijalni rad.”

Takvo ponašanje odgovorne institucije je, prema rečima Marine Medojević, nedopustivo i zabrinjavajuće, pa i ne čudi što ljude u stanju nemaštine više od siromaštva boli nepravda.

Skoro da je neverovatan podatak da porodica treba da zadovolji petnaest kriterijuma kako bi dobila socijalnu pomoć koja se kreće od 70 do 130 evra. Nema nimalo fleksibilnosti u kriterijumima, čak ni u vreme pandemijske krize, kako bi se ljudima pomoglo da prežive.

„Socijalna politika države Crne Gore nezaposlene ne prepoznaje kao ugrožene i za njih nema nikakve pomoći. Korisnici socijalne pomoći jedva preživljavaju s niskim socijalnim davanjima. Penzioneri svoje pozne godine provode grčeći i čuvajući svaki evro kako bi se održali u životu”, ističe direktorka Banke hrane Crne Gore.

„Socijalna politika u Crnoj Gori se mora reformisati kako bi socijalni kartoni bili u funkciji građana i kako bi stvarno najugroženiji dobili pomoć.”