Неправда тежа од глади

Подгорица – Шта је теже за једну породицу, немаштина, глад или неправда, одговор је дао отац шесторо деце из Подгорице Лука Нилевић. Његов случај, који није усамљен у Црној Гори, представила нам је председница Фондације Банке хране Црне Горе економиста Марина Медојевић и поручила да је неопходна израда стратегије за борбу против сиромаштва.

Сва деца у Црној Гори до шест година, према важећим законским нормама, треба да добију дечји додатак. Да није тако у пракси, убедио нас је случај оца шесторо деце Луке Нилевића из Подгорице.

„Петоро деце Луке Нилевића примају дечји додатак по основу коришћења социјалне помоћи, која износи непуна 134 евра. Шесто дете нема право да добије дечји додатак по основу коришћења социјалне помоћи, али би требало, будући да ако дете нема шест година, следује му дечји додатак у износу од 30 евра, који добијају, или би требало да добијају, сва деца у Црној Гори, па и деца родитеља који имају примања од више хиљада евра”, каже за наше новине Медојевићева.

Она појашњава да дечји додатак „мора кореспондирати с висином прихода родитеља, тако да би деца која живе у немаштини морала имати дечји додатак који прати њихове потребе”.

„Родитељи од дечјег додатка треба да плате ужину у школи, превоз, школски прибор, да се обуку, обују и много тога још”, каже Медојевићева.

„Деца која живе у немаштини често су неухрањена, немају адекватну обућу и одећу, неретко су под искључењем електричне енергије, селидбе су честе јер родитељи не могу да плаћају кирију редовно. Одустају од школовања најчешће након основне школе због немаштине и тако постају сиромашни грађани Црне Горе.”

Она каже да породица Нилевић, као ни многе друге које су се јавиле Банци хране, није добила социјални бон иако су га неке породице добиле још у новембру.

„Наша идеја о социјалном бону и уопште социјалним продавницама преузета је од стране Министарства финансија и социјалног старања без контакта и консултација с нама. Наша идеја је да све породице добију социјални бон на месечном нивоу како би се смањио недостатак хране и средстава за хигијену у породицама погођеним немаштином. Ипак, до сада, и породице које су добиле бон, добиле су га једном, што је више него забрињавајуће”, поручује Марина Медојевић.

Подсећа да би вредност „социјалног бона требало да буде одређена бројношћу породице, а није тако у пракси”.

„Једна самохрана мајка двоје малолетне деце добила је социјални бон у вредности од 100 евра, а друга, која има децу сличног узраста и у истом је социјалном и материјалном стању, добила је 50 евра. Ради се о самохраним мајкама у истој општини и истом Центру за социјални рад.”

Такво понашање одговорне институције је, према речима Марине Медојевић, недопустиво и забрињавајуће, па и не чуди што људе у стању немаштине више од сиромаштва боли неправда.

Скоро да је невероватан податак да породица треба да задовољи петнаест критеријума како би добила социјалну помоћ која се креће од 70 до 130 евра. Нема нимало флексибилности у критеријумима, чак ни у време пандемијске кризе, како би се људима помогло да преживе.

„Социјална политика државе Црне Горе незапослене не препознаје као угрожене и за њих нема никакве помоћи. Корисници социјалне помоћи једва преживљавају с ниским социјалним давањима. Пензионери своје позне године проводе грчећи и чувајући сваки евро како би се одржали у животу”, истиче директорка Банке хране Црне Горе.

„Социјална политика у Црној Гори се мора реформисати како би социјални картони били у функцији грађана и како би стварно најугроженији добили помоћ.”