U EU strahuju od nestašica, jagma za brašnom i uljem

U mnogim zemljama Evropske unije vlada prava jagma za osnovnim životnim namirnicama. Svetski mediji prenose da Evropu, dve godine posle nestašica izazvanih pandemijom korona virusa, ponovo pogađa panična kupovina koja je izazvana ratnim sukobom u Ukrajini.

Rat na istoku Evrope pogurao je poskupljenje hrane na globalnom nivou jer Rusija i Ukrajina proizvode ogroman deo svetskih poljoprivrednih zaliha.

„Fajnenšel tajms” navodi podatke Udruženja industrije za preradu uljarica u Nemačkoj po kojima se gotovo 90 odsto lanenog semena prerađenog u EU uvozi. Ovo Udruženje procenjuje da će rat u Ukrajini najverovatnije izazvati nestašice jestivog ulja i stočne hrane, koje će se veoma teško zameniti u kratkom roku.

Novi talas gomilanja namirnica ubrzano prazni rafove prodavnica u Nemačkoj, a na udaru su brašno i suncokretovo ulje. U nekim radnjama nema ni testenina.

Nemački trgovci bili su primorani da redukuju prodaju jestivog ulja u pokušaju da spreče još jednu rundu gomilanja zaliha. Inače, dobro snabdevene pijace imaju „gole police”, na kojima se obično čuvaju brašno i jestiva ulja.

Nemački potrošači se žale da im je bilo dozvoljeno da kupe samo jednu flašu suncokretovog ulja.

„Molim vas, pokažite solidarnost, mislite na svoje komšije i uzdržite se od nepotrebnih zaliha", napisali su trgovci ispred supermarketa „Peni” u Frankfurtu.

Za razliku od početka pandemije, kada su Nemci pohrlili da kupe toalet papir, zbog rata u Ukrajini su opustošili rafove sa suncokretovim uljem i pšeničnim brašnom.

Rusija i Ukrajina su najveće žitnice Evrope, a time i najveći izvoznici, pa su Nemci odmah krenuli da prave kućne zalihe brašna.

Nemce posebno pogađa povećanje cene goriva. Cena benzina se stabilizovala i trenutno za litar iznosi nešto više od dva evra.

Nemačka vlada se zasad odupire pritiscima da pristane na evropski embargo na uvoz nafte i gasa iz Rusije, jer je previše zavisna od ruske nafte.

„Pitanje embarga na naftu nije pitanje da li želimo ili ne želimo, već je pitanje koliko zavisimo od nafte", rekla je sinoć novinarima nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Cene hleba, testenina i mesa već rastu u Italiji, koja uvozi veliki deo pšenice iz istočne Evrope i 80 odsto suncokretovog ulja iz Ukrajine, kao i velike količine kukuruza koji se koristi za ishranu životinja.

U Milanu vekna trenutno košta do osam evra po kilogramu, a u novembru je za nju trebalo izdvojiti u proseku 4,25 evra.

Italijani se žale da je hleb, koji je oduvek bio hrana za siromašne, postao „luksuzna roba”. To je razlog što se građani odlučuju da prave zalihe brašna kako bi mogli sami da ga ispeku i uštede novac.

„Uprkos činjenici da sam vegetarijanac, neću propovedati da svi to treba da budu. Ali, hajde da kažemo ovako, jesti manje mesa bio bi doprinos borbi protiv Putina," rekao je nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir.

Šef diplomatije EU Đozep Borelj pozvao je nedavno Evropljane da manje koriste sistem grejanja, kako bi presekli pupčanu vrpcu sa Rusijom.

Bumerang efekat sankcija Zapada prema Rusiji Austrija pokušava da prevaziđe, između ostalog, praveći hleb u konzervi. Vek trajanja ovog hleba, koji je mešavina više vrsta žitarica, najmanje je deset godina.