Brisel zbog „ratnog jedinstva” popušta Varšavi

Zbog straha da bi ratni vihor u Ukrajini mogao da se proširi na Evropsku uniju, Brisel i Varšava zakopavaju ratne sekire u sporu oko reforme pravosuđa.

Evropska komisija se sprema da odblokira sredstva iz evropskih fondova Poljskoj za oporavak privrede od posledica pandemije korone, što je naišlo na kritike evroposlanika jer je „ratno jedinstvo EU” stavljeno iznad zabrinutosti što nacionalnokonzervativna vlada Mateuša Moravjeckog ne poštuje vladavinu prava.

„Evropska vlada” je mesecima odbijala da odmrzne 36 milijardi evra Poljskoj zbog sumnji da li poljska vlada može da garantuje pravilno trošenje novca zbog velikog uticaja izvršne vlasti na rad sudova. Međutim, ruske vojne operacije na samim granicama EU, zbog kojih je tri miliona Ukrajinaca izbeglo u susedne zemlje, dovele su do toga da briselski zvaničnici sada traže okončanje spora s Varšavom.

EK je, kako se saznaje, spremna da oslobodi milijarde evra, ako vlada zaustavi spornu reformu pravosuđa i započne proces ukidanja disciplinskog veća Vrhovnog suda, političkog instrumenta koji po oceni Brisela potkopava nezavisnost rada sudija.

„Postoji snažna volja Evropske komisije da se to deblokira”, rekao je nezvanično jedan zvaničnik EU za „Gardijan”, dodajući da bi novac mogao biti na računu Poljske za nekoliko nedelja. Da bi oslobodila sredstva, EK ne bi zahtevala od Poljske da vrati sudije koje su uklonjene sa svojih funkcija kao rezultat politike koju Varšava sprovodi da poveća političku kontrolu nad sudskim sistemom.

Portparol Evropske komisije za britanski list zvanično kaže da nastavlja s procenom poljskog plana oporavka, koji uključuje „procenu da li mere uključene u plan doprinose efikasnom sprovođenju preporuke na zaštiti nezavisnosti nacionalnog pravosuđa”.

Najviši sud EU u Luksemburgu 16. februara je odbacio tužbu Poljske i Mađarske protiv evropskog mehanizma kojim se za kršenje sloboda i vladavine prava neke zemlje članice kažnjavaju uskraćivanjem novca iz evropskih fondova. Ipak, zbog novonastale „ratne situacije”, ne očekuje se da će EK nastaviti s kaznenim merama.

Izvršna vlast EU namerava da odblokira i mađarski novac za oporavak u iznosu od 7,2 milijarde evra, ali ta odluka neće biti doneta pre završetka parlamentarnih izbora 3. aprila. Brisel se nada da bi u evropskim liberalnim krugovima neomiljeni premijer Viktor Orban posle 12 godina vladavine mogao sići s vlasti pobedom ujedinjene opozicije koju predvodi Peter Marki Zai, konzervativni gradonačelnik s juga Mađarske.

Najveća evropska izbeglička kriza od Drugog svetskog rata, koja je dovela do toga da je za samo tri nedelje rata 1,86 miliona izbeglica stiglo u Poljsku i 273.000 u Mađarsku, ojačala je glasove u Evropskoj komisiji koji se zalažu za kompromis s Varšavom i Budimpeštom.

„Nema smisla držati blokiranim sredstva za oporavak namenjena Poljskoj kada ćemo i ovako morati da im damo pare da bi mogli da pomognu izbeglicama”, objašnjava drugi izvor iz Evropske komisije.

Danijel Frojnd, nemački poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu, negoduje zbog popuštanja EK Varšavi. Po njemu kombinacija priliva izbeglica, rata u susedstvu i velikog osećaja želje da se stvori jedinstvo znači da EK „ignoriše neliberalne i autokratske tendencije” unutar EU.

„U Ukrajini imate ljude koji se u suštini bore i umiru za vladavinu prava”, rekao je on. „A u isto vreme mislite da je dobra ideja da se zažmuri što u Poljskoj i Mađarskoj kopiraju ’Putinova pravila’ kako bi rasturili pravosuđe i nezavisne medije i prigrabili veliki deo ekonomije”.