Izrael sprečio Ukrajinu da kupi špijunski softver „pegaz"

Izrael je sprečio Ukrajinu da kupi špijunski softver "pegaz" izraelske kompanije NSO grupe zbog bojazni da bi prodaja tako usavršenog sredstva za hakovanje izazvala gnev Rusije, piše danas londonski „Gardijan”.

Zajedničko istraživanje tog britanskog lista i američkg „Vašington posta” je to pokazalo i pružilo novi uvid na koji način su odnosi Izraela s Rusijom povremeno podrivali ofanzivne sposobnosti Ukrajine i suprotstavljali se prioritetima SAD.

„Gardijan” podseća da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kritikovao stav Izraela od početka invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara i da je u nedelju, u govoru poslanicima izraelskog parlamenta (Kneseta) rekao da će Izrael morati da odgovori zašto nije dao oružje Ukrajini i nije uveo sankcije Rusiji.

Poznavaci prilika kažu da su još od 2019. godine, a možda i ranije, ukrajinski zvaničnici pokušavali da ubede Izrael da im da licencu za korišćenje špijunskog softvera.

Ta nastojanja su odbijena i NSO grupa, kojoj izvoz proizvoda odobrava Ministarstvo odbrane Izraela, nije dobila dozvolu da „pegaz” proda Ukrajini.

Softver „pegaz” može da se koristi za hakovanje svakog mobilnog telefona, a služi za prisluškivanje razgovora, čitanje poruka i uvid u fotografije korisnika, a može biti korišćen i kao naprava za prisluškivanje.

Nedavni novinski izveštaji fokusirali su se na način na koje vlade koriste softver da špijuniraju aktiviste za ljudska prava i novinare širom sveta.

Medijski konzorcijum koji je to istraživao, a uključivao je „Gardijan” i „Vašington post”, zaključio je da je prodaje „pegaza” od Mađarske do Saudijske Arabije često bilo u skladu sa spoljnom politikom Izraela.

Taj softver je takođe korišćen protiv visokih vladinih i diplomatskih zvaničnika od Španije i Francuske do Ugande, što se u nekim slučajevima smatralo pokušajem pojedinih zemalja da koriste to sredstvo za domaću i međunarodnu špijunažu.

NSO grupa međutim tvrdi da je softver namenjen državnim organima kojie se bore protiv kriminalaca i terorista i da istražuje zloupotrebe.

Izraelsko ministarstvo navodno prvo daje odobrenje za prodaju „pegaza”, a potom, posle provere, to ili konačno dozvoljava ili blokira.

Jedan visoki ukrajinski obaveštajni zvaničnik je rekao da su zbog odluke Izraela Ukrajinci bili zbunjeni, odnosno da nije bilo jasno zašto im nije dozvoljen pristup moćnom sredstvu za špijunažu i da veruje da su SAD podržavale nastojanja Ukrajine.

Izvori na koje se poziva Gardijan su rekli da je odluka Izraela odraz oklevanja da uzmemiri Rusiju s kojom ima blisku obaveštajnu saradnju.

Naveli su da je Izrael strahovao da bi se sposobnost Ukrajine da prisluškuje ruske mobilne telefone putem „Pegaza” mogla smatrat činom napada na obaveštajne službe Rusije.

Nije to bio jedini put kada je ključnim regionalnim protivnicima Rusije bio blokiran pristup „pegazu": Estonija, članica NATO-a, izdejstvovala je pristup „pegazu” 2019. ali je navodno iste godine obaveštena da joj neće biti dozvoljeno da taj softver koriste protiv ruskih meta.