Akvamen na suvom

Radoznalost udružena sa likovima iz sveta mašte ne prestaje od trenutka kad dete prohoda. Mališani istražuju svet oko sebe, ali zbog nerazvijene motorike i neusklađene koordinacije pokreta nisu kadri da procene svoje mogućnosti. Često padaju ili se sudaraju s predmetima u stanu. Požele da bace igračku u metu, ali umesto nje udare svoju ili tuđu glavu. Opasnost od povređivanja ne prestaje ni kada dete stekne sigurnost u hodu i kontrolu pokreta. Gotovo nijedan mališan od šest dodevetgodina, ma koliko bio inteligentan i obavešten, ne može da obradi informacije koje bi mu u igri pomogle da svoju brzinu prilagodi telesnim mogućnostima. Povrede su još učestalije kod živahne i hiperaktivne dece koja zbog ishitrenog reagovanja prave loše procene sopstvenih snaga.

Sklonost ka vratolomijama se naročito povećava u pubertetu, zato što dete želi da bude uvažavano u vršnjačkoj grupi. Ovaj period ubrzanog razvoja obeležava i želja za pobedom i omalovažavanje opasnosti, kao i potreba da se maksimalno razviju motoričke sposobnosti. Na ovom uzrastu su zato omiljeni grupni sportovi u kojima i nastaju povrede osetljivih zglobova ruku i stopala. Stresnesituacije kao što su bolestilismrt članaporodice, preseljenje u drugu sredinu, takođe povećavaju rizik od povređivanja.

Ranu oprati sapunicom

Po rečima dr Mire Repčić, pedijatra u Domu zdravlja „Voždovac”, leti su povrede tri puta češće. Sve dok dete ne završi sa rastom i razvojem možemo očekivati da će u igri padati i povređivati se. Postoje dve vrste pada kod dece - pad bebe sa stola za povijanje, hranilice, i pad deteta s velike visine, prozora, stepenica, kreveta na sprat, drveta ili sa sprava za igranje u parku. Posledice su različite, od najmanjih povreda kao što su čvoruge, oderotine, posekotine, do povreda zglobova, uganuća i preloma kostiju. Posebno su opasni padovi na glavu, jer tada može da dođe do potresa mozga, čak i preloma kostiju lobanje i krvarenja u glavi.

- Srećom, najčešće posledice su modrice na koje treba staviti led zavijen u maramicu ili gazu. Posekotine, oguljotine i manje rane treba oprati mlakom sapunicom, isprati, dezinfikovati povidon jodom ili oktaniseptom, a zatim prekriti sterilnom gazom i pričvrsti flasterom ili zavojem. Svako povređeno dete obavezno treba odvesti pedijatru radi provere antitetanusne zaštite i eventualnog davanja antitetanusne vakcine ili seruma.

Naša sagovornica kaže da je neophodna posebna pažnja kod povreda glave. Ako je dete posle povrede glave izgubilo svest, treba odmah pozvati hitnu pomoć. Ukoliko je dete svesno, trebalo bi šest sati pratiti da li ima napade povraćanja, glavobolju, da li je pospano i u slučaju pojave nekih od pomenutih simptoma odmah ga odvesti lekaru.

Kada dete ujede pas

Deca vole životinje, ali ih dovoljno ne poznaju i ne mogu da prepoznaju da li im od njih preti opasnost. Ako dete ujede pas, ogrebe ga mačka, ili neka druga životinja, povređeno mesto treba bar dva do tri puta oprati sapunom i tekućom vodom iz česme i pokriti gazom. Ovakva rana ne sme da se potceni i mora bez odlaganja da se ide lekaru, upozorava naša sagovornica.

Doktorka Repčić upozorava da dete do pet godina ne sme ni za trenutak da se ostavlja samo u kadi, blizu bazena ili na dečijem igralištu. U takvim okolnostima deca se najviše povređuju padom na beton i udarom u tvrde rubove tobogana ili ivice bazena. Mnoge od tih povreda mogle su da se spreče dobrim nadzorom koji podrazumevai procenu spravekojaodgovarauzrastu i koja za najmlađe ne sme da prelaziti pola metra visine.

Da deca nisu svesna opasnosti potvrđuju i grube zabave. Na plaži se isprobavaju i rvački zahvati. Lik koji služi kao uzor je heroj, bez obzira na to da li je glavni junak crtanih, igranih ili dokumentarnih filmova. Posle najtežih udaraca on uspeva da se digne i nastavi svoju životnu misiju. U stvarnosti „kečeri” zadobijaju povrede posle kojih duže vreme nisu kadri da se oporave, navodi naša sagovornica.

Doktorka Repčić je ukazala i na česte povrede mlečnih zuba kod dece od drugedo četvrtegodinei stalnih odsedmedodesetegodine. Ove povredezahtevaju hitan odlazak zubnom lekaru, najkasnije za pola sata, da bi se povređeni zub pričvrstio ili usadio u njegovo ležište. Izbijeni zub treba doneti stomatologu ufiziološkomrastvoruilimleku.

Na pojačanu potrebu za nadzorom ukazuje i činjenica da deci leti preti velika opasnost i od davljenja. Roditelji ne treba da puste manju decu i neplivače da se sami brčkaju u plitkoj vodi, jer je do duboke ponekad samo jedan korak. Nekoliko minuta pod vodom bez vazduha, ističe naša sagovornica, i kada ne dođe do davljenja, ostavlja ozbiljne neurološke i respiratorne posledice. Dabiovakvihslučajevabilo štomanje, potrebnojedelovatipreventivnozdravstvenim vaspitanjem dece i ukazivanjem na opasnosti u porodici i školi.