„Zemlja sanjara” postaje pečat svetske izložbe

Specijalno za „Politiku”

Dubai - Svetska izložba u Dubaiju zatvara vrata 31. marta. Kako se vreme ovog prvog velikog i tako značajnog događaja na teritoriji Bliskog istoka, Afrike i Južne Azije bliži kraju, a bez neke velike nade da bi organizatori mogli da produže rok, sve više ljudi dolazi da iskoriste poslednju priliku. Gužve su neopisive kao i redovi u kojima se čeka i po nekoliko sati za ulazak u pojedine prestižne paviljone.

 A za jedan dan nemoguće je sve videti i obići. Dvesta toliko različitih paviljona čije nacionalne zastave stoje na ulazu „Ekspo 2020” predstavljaju 192 države sveta.

 Do najsitnijih detalja isplaniran je i osmišljen ceo izložbeni prostor dopunjen brojnim atraktivnim i primamljivim sadržajima počev od onog za kraći predah ili odmor preko velike ponude pića i gastronomskih specijaliteta svih kuhinja sveta do lake zabave za sve uzraste. Putokazi i korisna obaveštenja stoje gotovo na svakoj stazi i međuprolazu, ali kako u tom savršenom redu pomiriti u sebi naglu ambiciju da se za recimo deset sati tokom jedne posete, pri vrućinama koje su naglo počele u Dubaiju (iznad 37 stepeni Celzijusovih), samo bar zaviri ili lagano protrči kroz neku izuzetnu daleku i na glasu zanimljivu zemlju. Teško!

Uz dilemu od čega krenuti u nesvakidašnju uzbudljivu avanturu a sa tek kupljenim suvenirom na ulazu, u vidu turističkog pasoša, u čije stranice se utiskuju pečati prelaska „državnih granica” započinjemo put po svetu.

Paviljon Singapura, čiji je moto „Priroda negovanje, budućnost”, na samom je ulazu, preko puta slovenačkog.

Odavno slovi za „oazu u pustinji” čija spektakularna unutrašnjost neodoljivo podseća na one mitske viseće vrtove.

Direktor WOHA, singapurske arhitektonske firme, gospodin Pua Hong Vej, objasnio je novinarima da je trodimenzionalni devet metara visoki „kornet” prošaran svakojakim biljnim rastinjem, virtuelna koegzistencija arhitekture, tehnologije i prirode. Brza šetnja kroz ovaj valoviti pejsaž zaista deluje kao mirni zeleni kutak usred džungle bučnog „Ekspa”.

Interesantni dizajn srpskog paviljona imao je te nedelje uobičajeni broj posetilaca, po rečima domaćina. Pored nevelikog broja eksponata najupadljiviji  je  ekran na prvom spratu na kome se prikazuje poseta predsednika Aleksandra Vučića sa saradnicima.

Ne zna se gde su duže kolone posetilaca, da li ispred vrata domaćina UAE, Južne Koreje, Japana, Nemačke, Rusije, Indije ili Saudijske Arabije u koji ulazimo mimo reda kao novinari.

Uticajni svetski magazin „Egzibitor”, proglasio je Saudisjki paviljon pobednikom u tri kategorije: kao najveći izložbeni prostor, najbolji spoljašnji izgled i najbolji prikaz. Kraljvstvu inače ne nedostaju slična prestižna priznanja poput onih zabeleženih u Ginisovoj knjizi rekorda: za najveći interaktivni svetleći pod, najveći vodeni zid i najveći interaktivni digitalni ekran.

Ceo paviljon odiše vrhunskom tehnologijom i kreativnošću. Na oko sasvim jednostavanim, razumljivim ali izuzetno zanimljivim načinom, posetilac se vešto ispričanom pričom i slikom vodi na putovanje kroz prošlost, sadašnjost i budućnost ovog kraljevstva. Uz to je ekskluzivno i efektno uklopljena ekranizovana prezentacija starog naselja Al-Ula, prvog Saudijsko-arabijskog bisera na listi zaštićenog kulturnog dobra Uneska. Šćućuren u delu regiona Medine, na severnozapadnoj strani zemlje još čuva svu blagodet i lepotu netaknute prirode.

Ova poslednja u nizu Univerzalnih izložbi započetih davne 1851 godine, koju domaćini UAE vode proteklih šest meseci i koju je uprkos silnim preprekama i strogim merama uzrokovanim pandemijom, dosad videlo oko 20 miliona ljudi, obiluje silnim prezentacijama svakojakih inovacija, tehnologija i veštačkih inteligencija. Da se čoveku zavrti u glavi od tolike količine informacija i novotarija.

Zato je poseta Italijanskom paviljonu došla kao pravo osveženje jer nudi prezentaciju „Lepote koja spaja ljude”. I na oduševljenje ljubitelja umetnosti u prilici ste da vidite skulpturu Mikelanđelovog Davida. Naravno, savršeno urađenu repliku, pa ko zna zna. Jer poznato je da Emiraćani u saradnji sa brojnim svetskim muzejima za svoje potrebe, uz pozamašnu naknadu, pozajmljuju i izlažu orginalna dela proslavljenih i izuzetnih umetnika. Tako je i sa Davidom, čija je kompletna figura, deo po deo, kompjuterski skenirana, napravljena, spakovana u posebne kontejnere i dopremljena na „Ekspo” gde je i sastavljena.

Spoljašnjost paviljona, po zamisli grupe arhitekata, u bojama je zastave zemlje, atraktivnog dizajna, dok je unutrašnjost prepuna zanimljivih eksponata ( od „večitog sata” i prvog propelera do raznih prekrasnih umetnina,) a završava se vijugavim izlaznim prolazom na čijem zidu se smenjuju slike italijanskih gradova kroz koje tutnji brzi voz.

Glavni ulaz izraelskog izložbenog prostora te nedelje bilo je najbrže proći s tim što ako prihvatite ponudu da na njihovom tabletu ispunite jednu kratku anketu (ličnih podataka) slikaće vas uz vašu saglasnost a za uzvrat dobija se u kesi jedna majca sa njihovim logom. Nenametljivom ekranizovanom pričom na zidu dvorednog otvorenog prolaza, u parteru započinje predstavljanje Svete zemlje. Ceo glavni prostor, međutim, čini sedam visokih pravougaonih kapija koji nadvisuju peščane pustinjske padine. Maštovito po izgledu i bojama, sasvim se dobro uklopilo sa glavnom temom zemlje „o otvorenosti i kulturnoj razmeni”.

 Paviljon domaćina po grandioznosti i izuzetnom dizajnu nimalo ne zaostaje za proglašenim favoritom Saudijskom Arabijom. Čudesnog sokola spremnog za let kao simbol hrabrog i odlučujućeg duha ujedinjene zemlje osmislio je proslavljeni španski arhitekta Santijago Kalatrava. Građevina u obliku bele figure omiljene ptice koja ima 27 lako pokretljivih krila (danju su raširena a noću spuštena), podignuta je u centralnom delu i može joj se prići sa svih strana. A da bi se zavirilo unutra potrebno je veliko strpljenje i nekoliko sati čekanja ispred.

Budući da će i posle 31. marta ovaj najveći paviljon služiti kao kulturno dobro i ostati otvoren za javnost, postoje dobre šanse da idući put uđemo i na miru razgledamo „zemlju sanjara” kako ga od početka zovu.