Da li je pad Mariupolja pitanje dana

Bitka ruskih i ukrajinskih snaga za Mariupolj nastavljena je i juče. Lider Donjecke narodne republike Denis Pušilin rekao je da njihove snage nastavljaju s operacijom oslobađanja ovog grada i dodao da sada stanovnici oslobođenih područja mogu da dobiju humanitarnu pomoć. Rojters prenosi navode ukrajinskog Ministarstva odbrane da su ruske snage uspele delimično da stvore kopneni koridor za Krim sa teritorije u Donjeckom regionu. Oglasio se i lider Čečenije Ramzan Kadirov, kako bi istakao da je „postignut progres kad je reč o Mariupolju” i da su čečenske snage „oslobodile tamošnju zgradu administracije i na njoj postavile rusku zastavu”.

Ruske snage intenziviraju napad na Mariupolj, koji je postao najviše bombardovan grad, jer je ključan za moskovsku vojnu kampanju u Ukrajini. Zauzimanje ovog lučkog mesta bilo bi bitna strateška pobeda za Rusiju, a udarac za Ukrajinu, prvenstveno zato što bi se tako obezbedio kopneni koridor između Krima i Donbasa. Ako bi Mariupolj bio uskoro zauzet Moskva bi uspostavila i potpunu kontrolu nad više od 80 odsto crnomorske obale Ukrajine, čime bi onemogućila ukrajinsku pomorsku trgovinu i dodatno je izolovala od sveta.

Mariupolj je i strateški važna luka na Azovskom moru, zbog čega je ukrajinska vojska predvođena ekstremistima iz bataljona „Azov” odbijala napade ruskih snaga u protekle tri sedmice. Grad je pod nadirućim snagama ruske vojske gotovo ceo uništen. Onemogućen je pristup struji, grejanju, vodi, hrani i zalihama lekova. Stvorena je humanitarna katastrofa za koju Moskva okrivljuje Ukrajinu, jer je odbijala da grad preda do zadatog roka – minulog ponedeljka. Kijev, pak, optužuje Rusiju da pokušava izgladnjivanjem da natera Mariupolj da se preda. Gradski savet kaže da ljudi u tom gradu umiru od gladi i da su zaustavljeni svi pokušaji da se dopreme hrana i lekovi, kojih ponestaje i u Harkovu. Lokalni zvaničnici izveštavaju da je najmanje 300 ljudi ubijeno u ruskom bombardovanju pozorišta 16. marta, što Moskva odlučno demantuje. A šef posmatračke misije UN za ljudska prava u Ukrajini Matilda Bogner saopštila je da dobijaju sve više informacija o masovnim grobnicama u opkoljenom Mariupolju, te da neki dokazi potiču sa satelitskih snimaka. Navela je da je broj civilnih žrtava u Ukrajini u proteklih mesec dana premašio 1.035, te da misija UN istražuje i potencijalne neselektivne napade obe strane u sukobu.

Glavni ciljevi ruskih dejstava i dalje su područje oko Kijeva, Černjihiva i Harkova. Ukrajina tvrdi da je najmanje šest ljudi poginulo, a da ih je 15 ranjeno u udaru na Harkov dok su čekali u redu za pomoć Crvenog krsta. Istovremeno, iz Rusije stiže vest da su njihove snage krstarećim raketama „kalibar”, ispaljenim s mora, uništile glavno skladište goriva u blizini Kijeva, koje je, kako kažu, korišćeno za snabdevanje ukrajinskih oružanih snaga u centralnom delu zemlje. Oni pod opsadom drže grad Černjihiv na istoku, koji ima blizu 290.000 stanovnika i koji su odsekle od ostatka zemlje. Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je snimak lansiranja taktičkih balističkih raketnih sistema „iskander”, koje su, kako tvrde, uništile bazu za obuku stranih plaćenika u Ukrajini.

Na dan kad se navršilo mesec dana od početka rata Volodimir Zelenski uputio je zahvalnost čelnicima EU jer su se ujedinili u podršci njegovoj zemlji, ali je istakao da su „malo zakasnili” u zaustavljanju Rusije. Zelenski je putem video-linka govorio na samitu Evropskog saveta u Briselu, gde su EU i SAD postigle dogovor o kupovini američkog tečnog prirodnog gasa, što je potez kojim bi trebalo da se smanji evropska energetska zavisnost od Rusije. Cilj je da se do 2030. obezbedi dodatnih 50 milijardi kubnih metara tečnog naftnog gasa godišnje, dok su se SAD obavezale da će, u saradnji s međunarodnim partnerima, do kraja ove godine u EU izvesti 15 milijardi kubnih metara.

Najavljeno je dalje slanje vojne i humanitarne pomoći, s tim što Mađarska, kako je rekao premijer Viktor Orban, neće odgovoriti na poziv Kijeva da dozvoli isporuku oružja preko svoje teritorije i zaustavi uvoz ruske nafte i gasa, jer ne želi da rizikuje bezbednost svog stanovništva. Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto podvukao je da ne želi da Mađarska plaća visoku cenu rata. SAD i EU su spremne i da Rusiji uvedu nove sankcije, koje, po mišljenju Dmitrija Medvedeva, neće imati nikakav uticaj na vladu u Moskvi. Bivši ruski predsednik rekao je da bi bilo glupo poverovati da će to izazvati narodno nezadovoljstvo vlašću. Istakao je da će to samo ujediniti rusko društvo.

I Džozef Bajden je iz Brisela poručio da NATO nikada nije bio snažnije ujedinjen i da će odgovoriti ako Rusija upotrebi hemijsko oružje. Najavio je i novi paket sankcija, a Jens Stoltenberg je istakao rešenost alijanse da pomogne naoružanjem i drugim sredstvima, ali ne i slanjem trupa i aviona, u strahu da se sukob ne prelije na susedne zemlje. Kremlj je uzvratio rekavši da su navodi da bi oni mogli da upotrebe hemijsko oružje taktika da se skrene pažnja s neprijatnih pitanja za Vašington, dok odluku NATO-a da nastavi podršku Kijevu vide kao dokaz da alijansa želi da se konflikt nastavi.

Lavrov: Zapad je Rusiji objavio totalni hibridni rat

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kaže da je Zapad objavio Rusiji totalni hibridni rat i više ne prikriva ciljeve, koji podrazumevaju da se ruska ekonomija slomi, uništi i uguši. Kaže da je Rusija konačno uvidela bezakonje koje Zapad sprovodi uvođenjem sankcija, što pokazuje da su sve zapadne vrednosti o kojima tamošnji političari dugo godina pripovedaju zapravo bezvredne.