Да ли је пад Мариупоља питање дана

Битка руских и украјинских снага за Мариупољ настављена је и јуче. Лидер Доњецке народне републике Денис Пушилин рекао је да њихове снаге настављају с операцијом ослобађања овог града и додао да сада становници ослобођених подручја могу да добију хуманитарну помоћ. Ројтерс преноси наводе украјинског Министарства одбране да су руске снаге успеле делимично да створе копнени коридор за Крим са територије у Доњецком региону. Огласио се и лидер Чеченије Рамзан Кадиров, како би истакао да је „постигнут прогрес кад је реч о Мариупољу” и да су чеченске снаге „ослободиле тамошњу зграду администрације и на њој поставиле руску заставу”.

Руске снаге интензивирају напад на Мариупољ, који је постао највише бомбардован град, јер је кључан за московску војну кампању у Украјини. Заузимање овог лучког места било би битна стратешка победа за Русију, а ударац за Украјину, првенствено зато што би се тако обезбедио копнени коридор између Крима и Донбаса. Ако би Мариупољ био ускоро заузет Москва би успоставила и потпуну контролу над више од 80 одсто црноморске обале Украјине, чиме би онемогућила украјинску поморску трговину и додатно је изоловала од света.

Мариупољ је и стратешки важна лука на Азовском мору, због чега је украјинска војска предвођена екстремистима из батаљона „Азов” одбијала нападе руских снага у протекле три седмице. Град је под надирућим снагама руске војске готово цео уништен. Онемогућен је приступ струји, грејању, води, храни и залихама лекова. Створена је хуманитарна катастрофа за коју Москва окривљује Украјину, јер је одбијала да град преда до задатог рока – минулог понедељка. Кијев, пак, оптужује Русију да покушава изгладњивањем да натера Мариупољ да се преда. Градски савет каже да људи у том граду умиру од глади и да су заустављени сви покушаји да се допреме храна и лекови, којих понестаје и у Харкову. Локални званичници извештавају да је најмање 300 људи убијено у руском бомбардовању позоришта 16. марта, што Москва одлучно демантује. А шеф посматрачке мисије УН за људска права у Украјини Матилда Богнер саопштила је да добијају све више информација о масовним гробницама у опкољеном Мариупољу, те да неки докази потичу са сателитских снимака. Навела је да је број цивилних жртава у Украјини у протеклих месец дана премашио 1.035, те да мисија УН истражује и потенцијалне неселективне нападе обе стране у сукобу.

Главни циљеви руских дејстава и даље су подручје око Кијева, Черњихива и Харкова. Украјина тврди да је најмање шест људи погинуло, а да их је 15 рањено у удару на Харков док су чекали у реду за помоћ Црвеног крста. Истовремено, из Русије стиже вест да су њихове снаге крстарећим ракетама „калибар”, испаљеним с мора, уништиле главно складиште горива у близини Кијева, које је, како кажу, коришћено за снабдевање украјинских оружаних снага у централном делу земље. Они под опсадом држе град Черњихив на истоку, који има близу 290.000 становника и који су одсекле од остатка земље. Руско Министарство одбране објавило је снимак лансирања тактичких балистичких ракетних система „искандер”, које су, како тврде, уништиле базу за обуку страних плаћеника у Украјини.

На дан кад се навршило месец дана од почетка рата Володимир Зеленски упутио је захвалност челницима ЕУ јер су се ујединили у подршци његовој земљи, али је истакао да су „мало закаснили” у заустављању Русије. Зеленски је путем видео-линка говорио на самиту Европског савета у Бриселу, где су ЕУ и САД постигле договор о куповини америчког течног природног гаса, што је потез којим би требало да се смањи европска енергетска зависност од Русије. Циљ је да се до 2030. обезбеди додатних 50 милијарди кубних метара течног нафтног гаса годишње, док су се САД обавезале да ће, у сарадњи с међународним партнерима, до краја ове године у ЕУ извести 15 милијарди кубних метара.

Најављено је даље слање војне и хуманитарне помоћи, с тим што Мађарска, како је рекао премијер Виктор Орбан, неће одговорити на позив Кијева да дозволи испоруку оружја преко своје територије и заустави увоз руске нафте и гаса, јер не жели да ризикује безбедност свог становништва. Министар спољних послова Петер Сијарто подвукао је да не жели да Мађарска плаћа високу цену рата. САД и ЕУ су спремне и да Русији уведу нове санкције, које, по мишљењу Дмитрија Медведева, неће имати никакав утицај на владу у Москви. Бивши руски председник рекао је да би било глупо поверовати да ће то изазвати народно незадовољство влашћу. Истакао је да ће то само ујединити руско друштво.

И Џозеф Бајден је из Брисела поручио да НАТО никада није био снажније уједињен и да ће одговорити ако Русија употреби хемијско оружје. Најавио је и нови пакет санкција, а Јенс Столтенберг је истакао решеност алијансе да помогне наоружањем и другим средствима, али не и слањем трупа и авиона, у страху да се сукоб не прелије на суседне земље. Кремљ је узвратио рекавши да су наводи да би они могли да употребе хемијско оружје тактика да се скрене пажња с непријатних питања за Вашингтон, док одлуку НАТО-а да настави подршку Кијеву виде као доказ да алијанса жели да се конфликт настави.

Лавров: Запад је Русији објавио тотални хибридни рат

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров каже да је Запад објавио Русији тотални хибридни рат и више не прикрива циљеве, који подразумевају да се руска економија сломи, уништи и угуши. Каже да је Русија коначно увидела безакоње које Запад спроводи увођењем санкција, што показује да су све западне вредности о којима тамошњи политичари дуго година приповедају заправо безвредне.