Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izvoz srpske maline za sada nije ugrožen

Slobodnih količina ovog voća nema, malinari beleže pad proizvodnje
(Фото EPA-EFE/N. Hall)

Zbog sukoba u Ukrajini i otežanog transporta proizvođači jabuka mogli bi da imaju problem sa plasmanom svojih pošiljki za Rusiju, koje je godinama glavno odredište za naše proizvođače. Mada je možda rano govoriti, izvoz jagodastog voća ne bi trebalo da bude ugrožen u narednom periodu jer je u tom sektoru za nas dominantno evropsko tržište, rekao je za „Politiku” jedan od vodećih stručnjaka dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Situacija sa transportom jabuke se prilično zakomplikovala usled trenutne krize. Sa južne hemisfere Argentinci su, recimo, nedavno poslali 35.000 tona jabuka i krušaka, od čega je svega trećina stigla u Sankt Peterburg. Ostale količine „zarobljene” su u Roterdamu jer ne postoji mogućnost da se isporuče u Rusiju.

– Neka tržišta mogla bi da budu interesantna za nas, a ostali će pokušati da izvezu na neke druge destinacije. Sve to prilično usložnjava situaciju s našim jabukama. Imamo određene količine u hladnjačama, a u trenutnim okolnostima veoma malo je isporučeno preko Poljske – naglašava Leposavić.

Što se tiče maline, naš sagovornik kaže da se takođe oseća određena obazrivost na tržištu i Evrope i Japana jer su svi u trenutnoj krizi s Ukrajinom okrenuti snabdevanju elementarnim, neophodnijim proizvodima.

– Slobodnih količina malina kod nas nema, sve je prodato. Ali ugovorene količine ovog voća se usporeno preuzimaju iz hladnjača, što nama, u odnosu na neki raniji period kada je postojala ustaljena dinamika, poskupljuje čitav postupak: od skladištenja, čuvanja, struje... – objašnjava on.

Inače, oko 60 odsto malina iz Srbije se isporuči Nemačkoj i nama je u tom sektoru dominantno evropsko tržište, mada poslednjih nekoliko godina ima povećanih zahteva iz Amerike, posebno za malinu iz organskog koncepta proizvodnje.

– Međutim, mi definitivno imamo problema što se tiče primarne proizvodnje i smanjenja količina, a naši tradicionalni kupci vrlo dobro znaju koliko čega mogu da nabave u Srbiji – navodi on.

Pored Amerike imali smo i zahteve iz Japana, ali to tržište je specifično i oni traže posebnu kategoriju proizvoda od maline. Leposavić naglašava da nekoliko velikih stranih firmi za otkup jagodastog voća već duži niz godina ima svoje fabrike u našoj zemlji pa smatra da u tom smislu za sada ne bi trebalo da bude problema s plasmanom.

Prema njegovim rečima, osim Srbije, i druge države koje proizvode voće trenutno se suočavaju sa posledicama sukoba u Ukrajini. U Španiji je ugrožena primarna proizvodnja zbog nemogućnosti nabavke repromaterijala – đubriva i hemije. Belorusija je najveći svetski dobavljač kalijuma za kompleksna đubriva, a Evropa je tek nedavno potpuno stopirala izvoz kroz paket sankcija prema ovoj državi.

– I tu imamo nekorektno ponašanje, na sve što Evropi ne treba uveli su sankcije odavno, a za uvoz sirovine za proizvodnju kalijumovog đubriva čekaju april, dok se ne završe poslovi koji iziskuju njegovu upotrebu koja je najveća na početku vegetacije. Ali ovo je sad postalo ozbiljno i za Francuze jer ne mogu da obezbede sirovine za voćarstvo u svim fazama, posebno za jagodasto voće. Pitanje je šta će i oni ove godine proizvesti i prodati – napominje Leposavić. Dodaje da kod nas za sada ima đubriva ali ne u neograničenim količinama i da cene osnovnih i složenih formulacija svakodnevno rastu, što bi moglo takođe da utiče na prinose i u Srbiji.

Izvoz maline iz Srbije iznosio je 426 miliona dolara u 2021. i vrednosno je oboren rekord. Ipak, iz Privredne komore Srbije nedavno je saopšteno da malinari beleže pad obima proizvodnje što je posledica nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.