Gluma kao kulturna misija

Pedeseta je godina umetničkog rada glumice Rade Đuričin. Dramska umetnica, posebnog šarma, tokom bogatog i dugog umetničkog veka ostvarila je oko 100 pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga.

Rada Đuričin je iz Vršca i veoma vezana za rodni grad. A njeni Vrščani i danas pamte da bi se, kao u Felinijevim filmovima, vreme zaustavilo kada bi sokakom prošla lepa kći prote Marinka, po kome je mnogo godina kasnije jedna ulicadobila ime.

Rada Đuričinje, davne 1953. godine, došla u Beograd da upiše književnost.Godinu dana kasnije pravila je intervju sa glumcem Pavlom Minčićem koji ju je nagovorio da promeni profesiju. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirala je 1958. godine u klasi Josipa Kulundžića, zajedno sa Ružicom Sokić, Nikolom Simićem, Batom Živojinovićem, Radmilom Andrić... Iste godine imala je scenski debi u Narodnom pozorištu u Beogradu, u glavnoj ulozi u predstavi „Dnevnik Ane Frank”, zahvaljujući reditelju dr Hugu Klajnu.Gluma je, ipak, nije odvojila od književnosti i novinarstva. Na Filološkomfakultetu diplomirala je 1961. godinei povremeno se, u glumačkimpauzama, okretala radio i televizijskom novinarstvu.Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postala je1959. godine. Angažovao ju je veliki pesnik i erudita Milan Dedinac, sa ponosom ističe Rada Đuričin.

– Nisam ni svesna da je prošlo pola veka od mog prvog profesionalnog pozorišnog nastupa. Još uvek radim, imam predstave, putujem na razna gostovanja, igram u televizijskim serijama,neke manje uloge u filmovima... Sećam se, kada sam došlau JDP Slavko Simić me je sreo ispred „Manježa” i rekao mi: „Mlada koleginice ako u životu odigrate tri, četiri, pet uloga koje volite, a vole ih i oni koji vas gledaju, onda znajte da ste uspeli.” Čudila sam se: samo četiri, pet uloga?! Danas kada se sumiraju rezultati, upravo toliko izdvojim. Prvu ulogu – Anu Frank, u JDP-uOfelijusa Brankom Plešomkao Hamletom, Aleksandru Kolontaj,gospođu Šandebiz u kultnoj predstavi „Buba u uhu”..., saradnju sa mnogo velikih glumaca i reditelja – kaže naša sagovornica.

Zaštitni znak Rade Đuričin ipak je predstava „011”, a njen lični pisac Momo Kapor. Sa ovom predstavom i partnerom Mišom Janketićem proputovala je ceo svet.Pored toga, Rada Đuričin se kroz svoj profesionalni rad trudila da pokrene i pitanja vezana za humanizaciju muško-ženskih odnosa. Kroz televizijsku seriju „Muški rod–ženski rod”, monodrame„Strah od letenja”, „Katarina Ivanovna”...

U izdanju SlobodanaMašića objavljena je i njena knjiga„Tajna crne ruke”, dnevnik jedne glumice u kojoj je beležila sve što se događalo na probama istoimene predstave koja je, u režiji Ljubiše Ristića, izvedena 1983. godine.

Za debitantsku ulogu u filmu „Žena u crnom” dobila je nagradu u Puli. I pored toga što joj je proricanabogata filmska karijera, igrala je samo u petnaestak filmova.

Rada Đuričin, kako nam otkriva, imala je mnogo neostvarenih želja, ali dodaje:

– Mnogo toga se i ostvarilo, bio bi greh kada bih se žalila. Naš posao je mnogostran.Pored uloga koje igramoimamo i neku vrstu kulturne misije.I čini mi se da je bitno da kroz naš rad, kao i kroz društveno delovanje budemo nosiocionoga što se zove kulturni poslenik, da je i to važan i neotuđivi deo našeg javnog rada – podvlači Rada Đuričin.