Bol ne treba da bude pratilac starosti

Dolaskom proleća i toplijih dana, u šetnju će požuriti i mlado i staro, ali će mnogi naši stariji sugrađani otkriti da se posle zime koje su proveli u stanovima bez dovoljno fizičke aktivnosti, otežano kreću, da ih boli koleno, kuk, svaki zglob u telu... Pogrešiće oni koji će sebe ubediti da je normalno da ih zglobovi bole, jer su stari!

– Starije osobe treba da shvate da osteoartritis, bolest zglobova, nije normalna pojava u starosti i da ne treba da žive s tegobama, da trpe bol i ništa ne preduzimaju. To je bolest koja može i treba da se lečiti – kaže dr sc. med. Milica Jovičić, specijalista fizikalne medicine u beogradskom Institutu za rehabilitaciju, u Sokobanjskoj ulici.

Dr Milica Jovičić (Foto lična arhiva)

Okoštavanje zgloba

Ona pojašnjava da se osteoartritis definiše kao složen sindrom, a ne kao jedna bolest. Obuhvata različita patološka stanja, koja na kraju dovode do oštećenja građe i funkcije zgloba – u našem narodu poznato kao okoštavanje zgloba. Između 60 i 70 procenata osoba starijih od 60 godina ima neki oblik ove bolesti i u budućnosti se sigurno može očekivati porast broja obolelih.

Bolovi u zglobovima, kako objašnjava naša sagovornica, nisu sezonska bolest i nemaju mnogo veze s ovim promenljivim vremenom u martu, pa lekari u Institutu za rehabilitaciju, koji je poznatiji pod nazivom Sokobanjska, pacijente s ovom dijagnozom leče tokom cele godine, mada zaista određeni broj njih ima izraženije tegobe tokom zimskih meseci.

– Dominantan simptom bolesti zbog čega se pacijent javlja lekaru jeste bol u zglobu, koji se u ranoj fazi prvo javlja nakon opterećenja i prolazi posle odmora, mada se u kasnijim fazama bolesti  bol može javiti u miru. Pacijenti imaju i kratkotrajnu jutarnju ukočenost, otok i ograničenu pokretljivost zgloba, usled čega je umanjena njegova funkcija. Ukoliko se radi o osteoartritisu, kolena (gonartrozi) ili kuka (koksartrozi), pacijenti otežano hodaju, a teži oblici osteoartritisa ovih zglobova mogu voditi u invaliditet. Zbog toga je važno kod svih rano prepoznati i lečiti osteoartritis da bi se očuvala funkcija zgloba i funkcionalna sposobnost pacijenta, a kod najstarijih osoba to je bitno da bi oni što duže bili samostalni i nezavisni od tuđe pomoći – kaže naša sagovornica.

Zbog okoštavanja najčešće komplikacije upravo imaju stare osobe. Smanjen obim pokreta u kolenu i kuku može dovesti do smanjene pokretljivosti što kod starih osoba dovodi do povećanja rizika od pada, a javlja se i hronični bol, posebno ukoliko se na vreme ne započne lečenje. To svakako dodatno komplikuje lečenje.

– Osteoartritisom najčešće je zahvaćen zglob kolena i kuka, ali i zglobovi šaka. Žene više obolevaju od osteoartritisa kolena i šaka, a muškarci od osteoartritisa kuka. Kod osobe koja ima jedan oboleli zglob, postoji rizik od nastanka osteoartritisa drugih zglobova – navodi doktorka Jovičić.

Naravno da je, kao i kod svake hronične bolesti, i kod ove, važna prevencija i rana dijagnoza.

– Kod nelečenog osteoartritisa dolazi do pogoršanja, pre svega bola i ukočenosti zgloba, zbog čega će pacijent smanjiti fizičku aktivnost, žaliće se na loš san zbog bolova, zatim na hronični umor, depresiju, smanjene funkcionalnosti i kvaliteta života – nabraja naša sagovornica.

Dodaje i da su istraživanja pokazala da je ovo oboljenje vodeći uzrok funkcionalne nesposobnosti kod osoba starijih od 65 godina. Osobe koje imaju osteoartritis kolena ne mogu bez tuđe pomoći da obave mnoge svakodnevne aktivnosti, na primer, da se penju i silaze niz stepenice, slično kao i kardiovaskularni bolesnici. Zato je važno postaviti dijagnozu i te ljude lečiti, a ne ostaviti da trpe bolove, koje pogrešno pripisuju samo svojim poznim godinama. Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda i rendgenskog snimka.

– Osnovni cilj lečenja je kontrola i smanjenje bola kako bi se omogućio pokret u zglobu. Dugotrajno nekorišćenje zgloba onemogućava ishranu zglobne hrskavice usled čega dolazi do njenog oštećenja. Takođe, cilj je da se pacijentu pomogne da bolje funkcioniše – kaže doktorka Jovičić.

Optimalno lečenje sastoji se iz terapije lekovima, fizikalne terapije i vežbi.

Terapija se određuje uvek individualno i zavisi od lokalizacije i tipa osteoartritisa, starosti pacijenta, jačine bola, stepena promena, pridruženih bolesti i istovremenog uzimanja drugih lekova.

Nekome je za smanjenje tegoba dovoljna takozvana monoterapija, primena samo jedne vrste terapije, na primer, fizikalna terapija ili uzimanje leka. Drugoj osobi kontrolu nad bolešću i umanjenje bolnih simptoma donosi tek kombinacija više vrsta terapija. Kako naglašava doktorka Jovičić, veliku ulogu u lečenju ima sam pacijent, naročito ako prihvati da vežbe radi redovno, što je i preporuka Evropskog društva za kliničke i ekonomske aspekte osteoporoze, osteoartritisa i mišićno-skeletnih bolesti.

Ona dodaje da se zato pacijentu savetuje da se svakodnevno kreće i vežba, ali i smanji višak kilograma koje ima, kao i da održava optimalnu telesnu težinu, jer je gojaznost važan faktor rizika za nastanak osteoartritisa.

U terapiji se koriste lekovi koji smanjuju bol i upalu (analgetici i nesteroidni antizapaljenski lekovi), kao i medikamenti koji usporavaju napredovanje bolesti (simptomatski sporodelujući lekovi za osteoartritis).

Gel i krema na bolno mesto

Doktorka pominje da prvi korak u terapiji može da bude primena lekova u gelu ili kremi: to su lokalni, topikalni nesteroidni antizapaljenski lekovi, koji se nanose spolja na bolni zglob. Opcija u terapiji je i takozvana intraartikularna, odnosno direktna primena hijaluronske kiseline i plazme bogate trombocitima u zglob.

Od hirurških intervencija za lečenje osteoartritisa najviše je zastupljena ugradnja veštačkog zgloba.

Fizikalnu terapiju propisuje lekar, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i podrazumeva terapiju laserom, elektroterapiju, magnetoterapiju, termoterapiju i druge metode. U institut u Sokobanjskoj na lečenje se stiže uz uput izabranog lekara, a pregledi se zakazuju.

Važni i štap i redovne vežbe

– Pacijentima se preporučuje da koriste ortozu (ortopedsko pomagalo) ili štap kod osteoartritisa kolena. Mnogo je važno da pacijenti budu dobro obavešteni, da im se objasni da ne dovodi svaki osteoartritis kolena do operacije i zamene zgloba protezom. Vrlo je važno objasniti im zašto je značajno da redovno rade vežbe, jer njih ništa ne može da zameni. Nažalost, kada završe terapiju i rehabilitaciju kod nas u institutu, vrlo mali broj pacijenata – i onih radno aktivnih i onih u starijoj životnoj dobi – nastavi da se pridržava naučenih vežbi. Ako bismo poredili ove dve grupe pacijenta, ono što primećujemo jeste da stariji pacijenti ipak više vežbaju – navodi dr Milica Jovičić.