Domaći investitori traže veću podršku države

Zbog rata u Ukrajina otkazani su mnogi aranžmani za posetu Rusa regionu Balkana, pa i SrbijePrekinuti subvencionisanje stranih firmi, smanjiti poreska opterećenja za male zarade, zaustaviti diskriminaciju majki preduzetnica i preispitati nekoliko zakona, a među njima i Zakon o arhiviranju koji je nepotreban za mala i srednja preduzeća. To su, ukratko, zahtevi udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” koji će danas u podne, kao poruka novom sazivu vlade, biti preneti na protestu ispred zgrade Vlade Srbije. U udruženju koje redovno prati oko 30.000 privrednika, a formalno je registrovanih oko 1.500, očekuju da će se tim tačkama odgovorni odmah posle izbora pozabaviti, jer je to u interesu ekonomije naše zemlje.

Prvi zahtev je da se prekine praksa finansiranja stranih investitora i taj novac preusmeri u domaću privredu i poljoprivredu, najavila je Milena Amon, zastupnica ovog udruženja.

– Dodatna vrednost leži u razvoju domaće privrede. Imamo velika prirodna bogatstva, pa se poljoprivreda i prerada mogu bolje razvijati uz državnu podršku i organizaciju. Ipak, protiv stranih investicija nemamo ništa, ali smatramo da je investitor onaj koji prevashodno ulaže svoj, a ne novac građana Srbije. Isto tako, bilo kakve subvencije za strane investicije bi trebalo da budu rezervisane isključivo za inovativne tehnologije, a ne za recimo fabrike koje su često percipirane kao zagađivači životne sredine – objašnjava Amonova.

Jedan od zahteva je i da se smanje porezi i doprinosi na male zarade. U udruženju smatraju da takve plate ne bi trebalo oporezivati sa 10 odsto.

– Trenutno je neoporezivo 19.300 dinara, a mi mislimo da do nivoa prosečne potrošačke korpe ne bi trebalo oporezivati zarade. Tako bi se onima sa malim platama digao standard. Recimo, Crna Gora, je takvim potezom podigla minimalac sa 250 na 450 evra – naglašava Milena Amon.

S tim je saglasan i Dragan Subotić, vlasnik turističke agencije iz Beograda, koja otkako je počela kriza, umesto sa četiri radnika sada radi bez ijednog zaposlenog.

– Mala privreda je u problemu, zbog čega je potrebno da se relaksiraju ili ukinu parafiskalni nameti, da se smanje porezi na minimalne lične dohotke, jer mi imamo najvišu stopu opterećenja u Evropi, dok najveći deo zemalja EU nema nikakve poreze na to. Očekujemo i konkretnu podršku turizmu koja je izostala svugde, sem u hotelskom sektoru koji je dobio dva puta tu pomoć – navodi Subotić. Otkriva i da mu nije samo korona pomrsila konce u poslovanju, već i rat u Ukrajini.

– Radim na ivici egzistencije, a imao sam četvoro zaposlenih kojima sam morao da dam otkaz. Imali smo ogromne izdatke, a bez prihoda. Sada, zbog rata u Ukrajina, otkazani su nam svi aranžmani za posetu Rusa regionu Balkana pa i Srbije. Avionske karte su tri puta poskupele, nema letova drugih kompanija iz Rusije prema nama. Na gubitku sam zbog svega toga oko 220.000 evra, jer je toliki bio očekivani priliv sredstava za taj posao, odnosno turističku posetu Rusa u toku letnjih meseci – objašnjava Subotić.

Ovaj preduzetnik podvlači i da priča oko fiskalizacije koja se predstavlja kao besplatna stvar za privrednike, u praksi to ipak nije, jer mnogo veće cene privrednici plaćaju za održavanje svega toga.

– Uvedena nam je eko-taksa koja košta, izrada elaborata za arhivsku građu koji svi moramo da uradimo, a i to košta, a pomoći za turizam ni na vidiku – dodaje Subotić. U 2019. njegova agencija imali je oko 300.000 evra prihoda na godišnjem nivou, 2020. nije ostvarila nikakvu zaradu, a prošlu godinu Subotić je završio, kako kaže, na pozitivnoj nuli, da bi se sada na celu priču nadovezalo otkazivanje aranžmana zbog rata u Ukrajini.

– Totalno je besmisleno da preduzeća arhiviraju dokumentaciju o poslovanju koja već postoji u Agenciji za privredne registre. Nepotrebno je gomilati takvu papirologiju u arhivama. Jer, mikro i mala preduzeća nemaju arhivsku građu, već dokumentarni materijal uglavnom skladište na APR-u. Zato i ne vidimo potrebu za arhiviranjem takvog materijala – smatra Milena Amon.

U Srbiji inače ima oko 270.000 preduzetnika i mikropreduzeća u kojima je zaposleno oko 390.000 radnika.