Dijamantske dame sa srebrom

Evropske vicešampionke u odbojci juče su se vratile u otadžbinu. Donele su najsjajniju medalju ikada osvojenu u istoriji naše ženske odbojke. Više od pola veka mogli smo da se, kad je reč o odbojkašicama, da se kunemo samo u jednu medalju – bronzanu, osvojenu 1951. na Evropskom prvenstvu u Parizu.

Tek je prošle godine unesena nova kolajna – bronza sa Svetskog prvenstva u Japanu, a od prekjuče već mora da se razmišlja o novoj, većoj vitrini, jer su naše odbojkašice, predstavljajući isključivo Srbiju, konačno stigle i u finale i donele dosad najsjajniji trofej. Generalni sekretar Odbojkaškog saveza Srbije Slobodan Milošević je to opisao kao "dijamantske dame sa srebrom". Prvi potpredsednik saveza Nenad Golijanin je oduševljen podvigom ostvarenim u Belgiji i Luksemburgu najavio da treba da se prati njihov rad, jer će biti još velikih rezultata.

– Ekipa je ostvarila kontinuitet dobrih igara i rezultata i može još dugo da ostane u evropskom i svetskom vrhu. Nadam se da će igračice da ostanu onakve kakve su bile do sada i da slava neće da im udari u glavu, – rekao je selektor Zoran Terzić, koji je i na dočeku na beogradskom aerodromu bio čvrsto na zemlji, kao i kad je vodio reprezentaciju na Evropskom prvenstvu. – Za ovaj uspeh dugujemo zahvalnost savezu, koji nam je obezbedio sve što smo hteli: smeštaj, prijateljske utakmice, opremu... Na Svetskom prvenstvu u Japanu uspeh je nekako došao na krilima dobrih početnih rezultata, a ovde je bilo drugačije. Ali, ova naša ekipa kao da protiv ekipa s manjim rejtingom igra stegnutije, pod tremom, pošto se, izgleda plaši poraza, jer smatra da bi se time obrukala. Zato protiv jakih protivnika pruža mnogo bolje igre.

Kapiten Vesna Čitaković-Đurišić je, kao jedna od igračica oko koje je počela da se stvara ekipa, kazala:

– Imale smo mnogo problema pre šampionata zbog povreda, ali smo želele u polufinale i medalju i to smo i ostvarile. Verovatno se postavlja pitanje da li smo mogle bolje u finalu. Nismo, jer smo naišle na Italiju, koja je na celom šampionatu izgubila samo jedan set.

Jelena Nikolić je poput mašine za osvajanje poena nemilosrdno tukla po protivničkom polju:

– Ponosnija sam na ovu medalju više nego na onu iz Japana, jer smo pokazale da prošlogodišnji uspeh nije bio slučajan o čemu su neki počeli da pričaju posle poraza od Slovačke u prvom kolu. Ali, celog leta smo naporno vežbale i kad je bilo najpotrebnije pokazale smo kako smo radile. Nadam se da ćemo iduće godine da odemo na Olimpijske igre i da donesemo možda i vredniju medalju.

Maja Ognjenović je proglašena za najboljeg dizača na prvenstvu:

– Verovatno smo još u šoku. Bilo je teško od početka priprema do poslednjeg dana. Mislim da je naša snaga u tome što prava ekipa, što svih 12 igračica mogu da odrade posao kako treba i mi smo zaista jedno carstvo u kome vlada veliko drugarstvo.

Jovana Brakočević je kao najmlađa u ekipi dobila prilika i odlično je iskoristila, a naročito kao server, jer je po tome bila najbolja na prvenstvu:

– Hvala selektoru i saigračicama što su verovali u mene. Njihova pomoć je bila neophodna.

Anja Spasojević je muku mučila s povredom, pa je zato posle prvenstva pre svega mislila na to:

– Kroz mesec nam predstoji Svetsku kup, ali ja, iskreno, u ovom trenutku mnogo više razmišljam kako da se potpuno oporavim od povrede. Ne bih želela da mi se ponovi, kao sada u Luksemburgu, da četiri sata pre finala plačem, jer ne mogu da igram u finalu.