Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дијамантске даме са сребром

Дијамантске даме са сребром
Највећи успех у историји наше женске одбојке: европске вицешампионке на београдском аеродрому (Фото Анђелко Васиљевић)

Европске вицешампионке у одбојци јуче су се вратиле у отаџбину. Донеле су најсјајнију медаљу икада освојену у историји наше женске одбојке. Више од пола века могли смо да се, кад је реч о одбојкашицама, да се кунемо само у једну медаљу – бронзану, освојену 1951. на Европском првенству у Паризу.

Тек је прошле године унесена нова колајна – бронза са Светског првенства у Јапану, а од прекјуче већ мора да се размишља о новој, већој витрини, јер су наше одбојкашице, представљајући искључиво Србију, коначно стигле и у финале и донеле досад најсјајнији трофеј. Генерални секретар Одбојкашког савеза Србије Слободан Милошевић је то описао као "дијамантске даме са сребром". Први потпредседник савеза Ненад Голијанин је одушевљен подвигом оствареним у Белгији и Луксембургу најавио да треба да се прати њихов рад, јер ће бити још великих резултата.

– Екипа је остварила континуитет добрих игара и резултата и може још дуго да остане у европском и светском врху. Надам се да ће играчице да остану онакве какве су биле до сада и да слава неће да им удари у главу, – рекао је селектор Зоран Терзић, који је и на дочеку на београдском аеродрому био чврсто на земљи, као и кад је водио репрезентацију на Европском првенству. – За овај успех дугујемо захвалност савезу, који нам је обезбедио све што смо хтели: смештај, пријатељске утакмице, опрему... На Светском првенству у Јапану успех је некако дошао на крилима добрих почетних резултата, а овде је било другачије. Али, ова наша екипа као да против екипа с мањим рејтингом игра стегнутије, под тремом, пошто се, изгледа плаши пораза, јер сматра да би се тиме обрукала. Зато против јаких противника пружа много боље игре.

Капитен Весна Читаковић-Ђуришић је, као једна од играчица око које је почела да се ствара екипа, казала:

– Имале смо много проблема пре шампионата због повреда, али смо желеле у полуфинале и медаљу и то смо и оствариле. Вероватно се поставља питање да ли смо могле боље у финалу. Нисмо, јер смо наишле на Италију, која је на целом шампионату изгубила само један сет.

Јелена Николић је попут машине за освајање поена немилосрдно тукла по противничком пољу:

– Поноснија сам на ову медаљу више него на ону из Јапана, јер смо показале да прошлогодишњи успех није био случајан о чему су неки почели да причају после пораза од Словачке у првом колу. Али, целог лета смо напорно вежбале и кад је било најпотребније показале смо како смо радиле. Надам се да ћемо идуће године да одемо на Олимпијске игре и да донесемо можда и вреднију медаљу.

Маја Огњеновић је проглашена за најбољег дизача на првенству:

– Вероватно смо још у шоку. Било је тешко од почетка припрема до последњег дана. Мислим да је наша снага у томе што права екипа, што свих 12 играчица могу да одраде посао како треба и ми смо заиста једно царство у коме влада велико другарство.

Јована Бракочевић је као најмлађа у екипи добила прилика и одлично је искористила, а нарочито као сервер, јер је по томе била најбоља на првенству:

– Хвала селектору и саиграчицама што су веровали у мене. Њихова помоћ је била неопходна.

Ања Спасојевић је муку мучила с повредом, па је зато после првенства пре свега мислила на то:

– Кроз месец нам предстоји Светску куп, али ја, искрено, у овом тренутку много више размишљам како да се потпуно опоравим од повреде. Не бих желела да ми се понови, као сада у Луксембургу, да четири сата пре финала плачем, јер не могу да играм у финалу.

Весна Читаковић-Ђуришић, Јелена Николић, Маја Огњеновић, Наташа Крсмановић, Јована Бракочевић, Ања Спасојевић, Брижитка Молнар, Сузана Ћебић, Јасна Мајсторовић, Јована Весовић, Маја Симанић и Ивана Исаиловић су ушле у нашу спортску историју. Заменик министра омладине и спорта Александар Шоштар их је дочекао и оценио њихов учинак као феноменалан успех уз наду да ће тако и да наставе и буду пример и осталима.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.