Svuda smeće, grafiti i izvaljene svetiljke

S jedne strane Brankovog mosta ne tako davno rekonstruisan, a sada redovno održavan kej. S druge strane mosta još skorije obnovljeno priobalje, ali slika drugačija – đubre, grafiti, silna oštećenja, bahati vozači... Ono što je i dalje održavano jeste Savska promenada u „Beogradu na vodi”, a drugo je Savski kej od Brankovog mosta do Beton hale. Slika ova dva parčeta savskog priobalja koja se oslanjaju jedno na drugo – kao nebo i zemlja. Od kule „Beograd” do mosta održavano šetalište, čitav mobilijar, negovano zelenilo i druge biljke, a od mosta do Beton hale sve ovo znatno drugačije.

Majstori koji su u Karađorđevu i na kej došli u jesen 2018. i koji je sav posao prvobitno trebalo da okončaju do kraja januara 2020, na keju su bili i u toku 2021. Radilo se, raduckalo, više puta prekidalo, onda kada je delovalo da je sve gotovo morao je da se menja deking (dekorativna obloga) jačim i izdržljivijim...

Deking više nije problem pošto se ovaj novi pokazao kao izdržljiviji i otporniji. Međutim, sve drugo na Savskom keju prilično loše izgleda. Letimičan pogled dovoljan je da se brzo uoči smeće na svakom koraku, na travnjaku i po pločnicima. Kej „ukrašavaju” na više mesta i grafiti, odvaljene i polomljene svetiljke uz biciklističku stazu, vrlo prljav pločnik… Na delu šetališta nedaleko od Beton hale pločnik je šarolik i vidljivo naknadno krpljen jer je očigledno da je deo granitnih ploča u međuvremenu menjan. Prethodno su nastradale pod točkovima četvorotočkaša i motora, koji i dalje prolaze delom keja koji je namenjen pešacima i biciklistima. Većina automobila i motora uglavnom prolazi samom biciklističkom stazom, a onda pored Kapetanije prelaze i na sam pločnik, u šta smo se i mi juče uverili. Zato je jasno zašto je baš kod Beton hale pločnik najoštećeniji.

Za razbacano đubre i grafite odgovorni su nesavesni građani, ali i komunalne službe, koje očigledno ne održavaju svakodnevno nedavno obnovljen kej, zbog čega je on zapušten i prljav. Odgovorni su i te kako i nadležni koji ne kažnjavaju bahate vozače koji preko pločnika i biciklističke staze svakodnevno prelaze ovim delom keja, ali i bahati građani koji lome svetiljke i šaraju kante za smeće i pločnik.

Slična slika je i na malom platou kod stepenica podno Brankovog mosta koji je jednako neodržavan – sa smećem, grafitima i oštećenjima na deking podlozi za sedenje.

U najboljem izdanju je, čini se, kolovoz i pločnik u samoj Karađorđevoj. Ali, ni on nije idealan. Kamena podloga oko tramvajskih šina na nekoliko mesta je ulegla, a na sve to i dalje nisu sanirani stubići i granitne ploče oštećeni u saobraćajnim nezgodama.

Komotan rok, produžeci i opravdanja

Obnova Karađorđeve od mosta do Pariske i Savskog keja započeta je u jesen 2018. i prvobitno je kompletno trebalo da bude okončana u januaru 2020. Kada je došao najavljeni januar, u trci s vremenom završeni su trotoari u Karađorđevoj, ali ne i Savski kej. Nadležni su najavili da će se kej raditi do septembra te godine, trudeći se da uvere kako je to redovan rok, a ne višemesečno probijanje roka, što je i laicima bilo očito. U pokušaju da opravdaju sebe i izvođača, gradski oci su počeli da uveravaju kako ni novinari ni građani nisu razumeli prvobitnu građevinsku tablu, na kojoj je kao rok za završetak apsolutno svih radova stajao januar 2020. i da je za uređenje keja bila potrebna druga građevinska dozvola. Da to objašnjenje ne pije vodu, dokazali su odgovori Direkcije za građevinsko zemljište našem listu iz jeseni 2018, kada je jasno naznačeno da je krajnji datum za sve radove u Karađorđevoj i na keju januar 2020. Za ovaj neslavni projekat bio je zadužen konzorcijum oko „Energoprojekta”, istog izvođača koji je s partnerima obnavljao i ulice od Ruzveltove do tvrđave. I taj projekat je probio sve redovne i naknadne rokove, a na kraju, kvalitet urađenog je, smatraju žitelji tog dela grada, sporan.