Dan kada je Raška bila sever Kosmeta

Kosovska Mitrovica, Jarinje – Nedeljna gužva neuobičajena za rane sate drugog dana vikenda bila je juče na magistralnom putnom pravcu od Kosovske Mitrovice do integrisanog prelaza Jarinje, gde su na hiljade Srba išle put Raške kako bi svoj glas dale na izborima koje je organizovala država Srbija.

Ne pamti se da je više Srba nego juče krenulo put matice. I ovoga puta, kao što je bilo i u januaru, kada Srbi i nealbanci nisu mogli da glasaju na referendumu koji je organizovao Beograd, Priština je uz aminovanje zemalja Kvinte i zapadnih mentora zabranila da oko 100.000 punoletnih građana s Kosova i Metohije ostvari svoje biračko pravo. Odluka Kurtija i njegovog albanskog političkog ešalona nije demoralisala Srbe i nealbance koji su već oko osam sati bili na autobuskoj stanici u Kosovskoj Mitrovici, gde je prva tura od 24 autobusa prevozila birače do glasačkih mesta u Raški.

Ponovo je drugi autobuski konvoj iz Kosovske Mitrovice krenuo nešto pre 13 časova, a organizovano ili svojim automobilima odlazili su da daju glas „majci Srbiji” i građani iz Zvečana i opštine Leposavić. Žitelji Ibarskog Kolašina glasali su u Tutinu, odnosno Ribariću, a kako su ljudi iz opštine Zubin Potok za „Politiku” kazali, „ne pamti se veća želja Srba nego sada da pokažu Prištini da su jedinstveni i da ih nikakvi marifetluci Albanaca ne mogu omesti”. Na magistralnom putu od Kosovske Mitrovice do Jarinja, na potesu od 50 kilometara (i nekih 20 do Raške), tek po koje vozilo kosovske policije, mimoiđosmo dva auta Kfora, tri Euleksa, koji uobičajeno idu u grupi.

Mnogi iz Kosovske Mitrovice, ali i Zvečana i Leposavića, bili su na prelazu Jarinje još pre sedam sati u nadi da će da izbegnu gužvu i kolone automobila koji su krenuli put centralne Srbije. – Moj komšija je hteo da izbegne zadržavanje na Jarinju, pa poranio. Od kuće je krenuo pre sedam sati, a onda mi se javlja i kaže da ispred njega ima bar 30 auta i da je čekao više od sat vremena – čujemo priču dvojice mladića iz naselja Sočanica, iz leposavićke opštine, u autobusu kojim smo se s Jarinja prevezli do Raške, do biračkog mesta. Nije bilo gužve iz pravca kosmetske strane na Jarinju oko 13 sati. Ali je zato bila kilometarska kolona u delu koji iz pravca centralne Srbije vodi ka severu Kosmeta. A na Jarinju, kao i obično, smenjivao se red sunca, red kiše, a u jednom momentu je počeo da provejava i sneg nošen jakim vetrom s Kopaonika. Krenuli smo kolima, a bolje da smo autobusom. Jesmo poranili, ali su ogromne gužve bile na biračkim mestima. „Ovako nešto ne pamtim. Čekali smo više od pola sata, ali nije nam bilo teško jer se glasa za Srbiju – govori nam Nada J. iz Leposavića, koja je u kolima bila sa svim punoletnim članovima porodice. Pitamo ljubaznog srpskog policajca koji je ceo dan u smeni da li je bilo kakvih problema i koliko se najduže čeka da se izađe i uđe na teritoriju severa.

„Dobro je organizovano, na punktu nema većih zadržavanja, osim rutinske kontrole. Autobusi imaju prednost, tako da su brže prolazili oni koji su organizovano išli, nego oni koji su krenuli automobilom – odgovara nam policajac u srpskoj uniformi, nimalo ljut što se muvamo na prelazu i oko njega.

„Ma nikakav problem mi nije da za Srbiju prevalim i 300 kilometara ako treba. I nije nikakav problem da čekam i tri sata ovde na Jarinju – kroz prozor auta dobacuje dečko iz Kosovske Mitrovice, iz krcate limuzine, tu na Jarinju, gde nam je u jednom momentu vidno ljutit prišao kosovski policajac, Srbin, govoreći:

„Vama očigledno nije poznato da punkt ne sme da se slika. Već smo i zaboravili na njega, jer smo fotografisali sigurno sat vremena ranije. Ispred prelaza sa „srpske strane”, iz pravca Raške, automobili, autobusi uglavnom s kosovskim tablicama, kombi prevoznici. Čini se da je juče ceo sever bio na putu do Raške ili da se vraćao otud. Ponovo smo kod srpskog policajca, gde nam se posrećilo jer nam je obezbedio put do Raške. Spasli smo se kilometarske kolone, gde bi najmanje sat vremena ostali. Čekali su juče ujutru i za ulazak i izlazak s Kosmeta i duže. Autobusi se propuštaju. Ulazimo na teritoriju centralne Srbije, a onda do biračkih centara.

U Raški sunce. Oficir srpske vojske, kojeg zaustavlja grupa ljudi iz Leposavića i okolnih mesta, detaljno objašnjava kuda...

„Minu me želja za srpskom uniformom – naglas se čuše reči sredovečnog Srbina iz grupe, koja je prelazila most na Ibru, gde će samo još stotinak metara dalje u jednoj od osnovnih škola dati glas kandidatu za predsednika Republike Srbije, poslanike i lokalne funkcionere.

„Jeste li vi novinar iz Evrope – odnekud glas u holu Osnovne škole „Raška”, gde su se mimoilazili glasači, novinari, redari...

„Napišite slobodno! Ovo je bruka Evrope, bruka zapadnih zemalja i Amerike! Je li ovo ta njihova demokratija? Mogli su i morali su da narede Prištini da nam dozvoli glasanje na Kosovu. Prstom nisu mrdnuli! Ali, neka ih. To je njihova bruka. A mi bi, da je trebalo, i u Beograd išli da damo glas za Srbiju – u dahu za „Politiku” reče Stevica Jović (68), rodom iz Vučitrna, koji je kao i hiljade Srba iz ove opštine morao da napusti svoj grad. Od 1999. godine je u Kosovskoj Mitrovici. Na autobuskoj stanici u Raški smenjuju se autobusi i kombi prevoznici. Juče je Raška bila „sever Kosova”.