Sedam lista u gradskom parlamentu

Srpska napredna stranka posle ovogodišnjih prestoničkih izbora više nema apsolutnu većinu u Skupštini grada Beograda. Prema nezvaničnim rezultatima brojanja glasova sa većine biračkih mesta u glavnom gradu, vladajuća stranka će u budućem sazivu beogradskog parlamenta imati 48 mandata od ukupno 110, što je 16 manje u odnosu na rezultat posle gradskih izbora održanih 2018. To nedvosmisleno ukazuje da naprednjaci, ukoliko žele da i u naredne četiri godine ostanu na kormilu glavnog grada, moraju da oforme koaliciju sa nekom od ostalih lista jer za razliku od dosadašnje postizborne koalicije sa SPS-om, koja SNS-u nije bila preko potrebna, sada je postizborni savez najjačoj stranci neophodan.

Nezvanični rezultati poručuju da će novi saziv gradskog parlamenta činiti sedam lista, što je za tri više u odnosu na broj lista koje su u parlament ušle posle izbora 2018.

Zeleno svetlo birača sada su uz SNS dobili i Ujedinjeni za pobedu Beograda, lista Moramo, SPS, koalicija NADA, Dveri i Zavetnici. Najbliži prelasku cenzusa ostala je lista „Ajmo, ljudi”.

Na strani aktuelne gradske vlasti trenutno je 56 mandata koliko je i neophodno da bi neko vodio Beograd, dok vrlo šarolika opozicija drži 54 mandata. Prosta računica kaže da naprednjaci i socijalisti imaju sasvim dovoljno mandata za dalje vođenje Beograda. Ali navodi i na zaključak da će temelji gradske vlasti u naredne četiri godine, ko god nju na kraju bude činio, biti znatno labaviji, nego što su bili temelji dosadašnje gradske većine.

Više postizbornih opcija u igri

Već sada je sigurno da će u naredne četiri godine, ukoliko u međuvremenu ne dođe do vanrednih gradskih izbora, u Skupštini grada biti vrlo dinamično. Jer, osim onih koji su i do sada bili u gradskoj skupštini (SNS, Ujedinjeni – u nešto drugačijem sastavu i sa drugim imenom – i SPS), sada će se naći i zeleno-leva koalicija predvođena Dobricom Veselinovićem, kao tri desno orijentisane liste (NADA, Zavetnici i Dveri).

Šta je još poznato posle objavljivanja prvih rezultata kada je reč o postizbornim aspiracijama onih koji su prešli izborni prag i ušli Skupštinu grada? U izbornoj noći bila je primetna izvesna rezerva SNS-a na temu Beograda, ali naprednjaci su ipak uvereni da nastavljaju vođenje grada. Čini se da dilemu o saradnji na nivou Beograda nemaju ni socijalisti.

Preuzimanje grada i formiranje opozicione većine prilično samouvereno su najavili i predstavnici Ujedinjenih za pobedu Beograda navodeći kao glavne partnere liste Moramo i NADA.

Miloš Jovanović, čelnik DSS-a, već je najavio da kreću postizborni razgovori i to sa aktuelnom opozicijom. Sličan zaključak može se izvući i iz prvih izjava Boška Obradovića, lidera Dveri, prema kojima su predstavnici liste Dveri–POKS svakako bliži eventualnoj postizbornoj saradnji sa opozicionim strankama.

Zavetnici šalju dijametralno suprotnu postizbornu poruku. Njima ne pada na pamet da sarađuju sa Ujedinjenima, ali, kako se čini, ne isključuju eventualnu buduću saradnju sa SNS-om.

Kada se sve sabere, računica kaže da je moguće nekoliko postizbornih scenarija u Beogradu. Prvi je da koalicioni partneri i dalje budu SNS i SPS, istina sa minimalnom većinom. Druga je da se taj savez ojača podrškom Zavetnika i u tom slučaju ovakva koalicija bi imala 60 mandata što je opet za četiri manje od onog što je SNS samostalno imao posle izbora 2018.

Treći scenario je da podršku aktuelnoj vlasti, posle konstituisanja parlamenta, da neko od odbornika sa drugih lista koje su ušle u parlament, odnosno da buduću vlast SNS-a ojača i neko od takozvanih postizbornih preletača što u gradskom političkom životu ne bi bila novost.

Četvrti scenario ukazuje da i aktuelna opozicija ima razloga za optimizam, ali minimalni. Jer, ukoliko bi se udružili Ujedinjeni, Moramo i NADA, oni bi, prema trenutnim projekcijama, imali 46 mandata i falilo bi im još 10 za preuzimanje glavnog grada. Četiri bi mogli da dobiju od Dveri, ali opet bi im nedostajalo šest. Trenutno, deluje kao nemoguća misija, ali kec u rukavu za opoziciju mogao bi da bude SPS sa osam mandata. Jasno je da bi za takav manevar socijalisti, kao potencijalni tas na vagi, očekivali značajan deo postizbornog kolača, na primer da ostale opozicione stranke uslove da kandidat SPS-a bude gradonačelnik Beograda.

Kako politička postizborna pijaca redovno donosi neočekivane trgovine, ne treba isključiti ni šestu mogućnost, istina za sada ne tako realnu, da naprednjacima ruku zvanično pruži neka od opozicionih lista koje trenutno ne vide sebe sa naprednjacima.

I možda najmanje realan scenario je onaj u kome bi sve opozicione stranke (izuzev Zavetnika) formirale većinu i to uz pomoć nekoliko preletača iz SNS-a i SPS-a koji bi od opozicije dobili dobru postizbornu ponudu.

Sve je moguće – poručuje vračarska priča

Da nijedan od ovih scenarija ne treba automatski odbaciti, možda najbolje ukazuje formiranje vlasti na Vračaru posle lokalnih izbora 2016. U prvom trenutku posle objavljivanja rezultata za skupštinu Vračara činilo se da će većinu bez većih problema formirati demokrate, koje su dugo bile na čelu te opštine, i DJB, iznenađenje tih izbora. Ali, onda su usledili prilično dugi pregovori i uslovljavanja pa je iz dana u dan postajalo jasnije da je taj savez sve manje izvestan. Naprednjaci koji su bili drugi po snazi u vračarskom parlamentu (posle liste demokrata) iskoristili su taj momenat i na svoju stranu privukli dvoje sveže izabranih odbornika sa liste demokrata i jednog sa liste DSS–Dveri. Taman koliko im je nedostajalo da sa SPS-om preuzmu Vračar. Ovom postizbornom trgovinom i preletanjem izigrana je volja birača, ali i pored svih prepucavanja, optuživanja i ucenjivanja koji su pratili formiranje vračarske vlasti 2016, ova opština dobila je na kraju novu većinu.

Istini za volju, u trenutku tih dešavanja u Beogradu su jedine opozicione opštine bile Stari grad (predvođen Markom Bastaćem) i Novi Beograd (sa Aleksandrom Šapićem na čelu), dok su u gradu, ostalim gradskim opštinama i republici uveliko bili na vlasti SNS i SPS.

Ukoliko bi posle ovih gradskih izbora na kraju opozicija uspela da preuzme Beograd, na političkoj mapi grada i republike dogodilo bi se nešto do sada neviđeno za naše prilike – glavni grad bi bio opozicija i republičkoj vlasti (što se i ranije dešavalo), ali i bukvalno svim gradskim opštinama. Jer, za razliku od trenutne političke raspodele, devedesetih su pojedine gradske opštine bile opozicione. To sada nije nijedna.