Šekspirov svet snova

„Poslednji san Vilijama Šekspira” je predstava u kojoj se razni snovi, likovi, tekstovi, motivi, u komadima V. Šekspira, susreću na nov način stvarajući zajednički san, kaže za „Politiku” reditelj Nikita Milivojević koji nam se ovoga puta javio iz Švedske gde upravo radi ovaj svoj autorski projekat. Premijera predstave „Poslednji san Vilijama Šekspira” je u petak uveče, 9. aprila na sceni tamošnjeg pozorišta „Orebro. Prevod teksta sa srpskog na švedski je uradila Vesna Stanišić, koreograf je Amalija Benet, kompozitor Angelos Triandafilu, dok scenografiju i kostime radi Nina Franson.

– Kada kažemo Šekspir, snovi, većina nas odmah pomisli na čuvene stihove iz „Bure”: „Mi smo građa od koje se prave snovi, i naš mali život nam je snom zaokružen.” Međutim, san je u tolikoj meri sastavni deo Šekspirovog sveta da u retko kom njegovom komadu na neki način nije prisutan, ne igra neku ulogu. Snovi direktno utiču na priču, sudbinu likova, menjaju tok radnje, dovode do dubokih unutrašnjih promena i transformacija. Vrlo često sama suština komada vezana je za san – kaže Milivojević i primećuje:

– U Šekspirovom svetu snova granice između života i smrti, stvarnosti i iracionalnog su zamagljene, različiti svetovi se spajaju i razdavajaju. Ono što me suštinski interesuje u predstavi jeste upravo taj trenutak u kojem se ti svetovi stvarnog i nestvarnog toliko prožimaju da ih je ponekad nemoguće razlikovati. Mislim da je ova ideja naročito dobila na oštrini u poslednje dve godine, od kada imamo pandemiju kao zajedničko iskustvo čitave planete.

Imam utisak, navodi Milivojević, da je pandemija napravila mnogo vidljivijim to osećanje da nam se ponekad, kao mnogim Šekspirovim likovima, stvarnost oko nas čini toliko neverovatnom da nismo sasvim sigurni gde tačno prestaje stvarnost, a počinje fikcija. Mnogi događaji oko nas i širom sveta sve više izgledaju kao ružan san, scenario za neki bizaran  „science fiction movie”.

Ono što je bilo posebno zanimljivo u procesu stvaranja predstave, kako kaže, jeste to što su i snovi glumaca takođe postali materijal koji je ugrađen u predstavu. Slično kao u snovima kod Šekspira, ili u našim snovima, tako i u predstavi postoje elementi začudnog, apsurdnog, komičnog, (ne)stvarnog, postoji određeno poigravanje vremenom i prostorom, ali istovremeno sve to na neki svoj način deluje moguće, istinito i realno, kaže reditelj.

U glumačkoj ekipi su: Malin Berg, Medlin Fero, Ole Forsberg, Katarina Krog, Linus Lindman, Vejra Monasterio, Sesilija Nilson…