Hoće li vaskrsnuti zdanje na Kosančićevom vencu

Uređenje lokacije Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu uništene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine moglo bi se opisati kao projekat u kojem se „ne zna ni ko pije ni ko plaća”. Ovog meseca očekivala se građevinska dozvola za izgradnju memorijalnog parka na temeljima porušenog objekta prema projektu austrijskog arhitekte Borisa Podreke, ali je umesto nje pre dva dana stigla vest da je Ministarstvo kulture i informisanja odobrilo sredstva za javni konkurs za arhitektonsko rešenje obnove zgrade biblioteke.

On je za tu lokaciju, za izgradnju objekta, obaveza propisana planskim dokumentom, i takav potez bio bi za snažan aplauz samo da je ranije povučen. Jer, grad je pre pet godina odobrio sredstva za izradu projektne dokumentacije za Podrekin memorijal u iznosu od oko tri miliona dinara, a posao je obavio gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. To znači da je novac poreskih obveznika za izradu projekta memorijalnog parka uzalud utrošen, da se odustaje od Podrekinog projekta i da je sve to posledica, najblaže rečeno, šumova u komunikaciji grada i resornog ministarstva koji nikako da se usaglase oko toga kako da, posle osam decenija, urede mesto na kojem je uništeno srpsko nacionalno blago.

Zato će, kako nezvanično saznajemo, grad tražiti sastanak sa predstavnicima Ministarstva kulture ne bi li se stavila tačka na sudbinu te lokacije.

I takav potez je zakasneo ako se zna da je grad bio na pola puta da konačno, posle pet godina, realizuje Podrekin projekat. Jer, nedavno su u gradu za „Politiku” potvrdili da se čeka građevinska dozvola, da će 60 miliona dinara bez PDV-a, na koliko se procenjuje vrednost posla, biti obezbeđeno narednim rebalansom budžeta o kojem će raspravljati novi skupštinski saziv Beograda, da će ove godine biti raspisan tender za izbor izvođača radova, a parterno uređenje prema idejnom rešenju iz 2017. biti okončano sledeće godine.

Pre toga je, osim izrade projekta i obezbeđivanja finansija za izgradnju mesta sećanja, trebalo izmeniti planski dokument Kosančićevog venca – najznačajnije beogradske prostorno kulturno-istorijske celine od velikog značaja. On je bio uslov za graditeljske intervencije između ulica Karađorđeva, Velike stepenice i Kosančićev venac kojem pripada i lokacija na kojoj su nacisti zapalili najveću lomaču knjiga. Kao ni što izmene nisu išle glatko najpre zbog uvećanja stambenih kvadrata koji su predviđeni na Kosančićevom vencu, tako ni Podrekino idejno rešenje nije prošlo bez kritika javnosti.

Najpre zbog toga što je izbegao konkurs koji je, prema tadašnjem, ali i sadašnjem planu, bio obavezan za tu lokaciju. Izostanak arhitektonskog takmičenja obrazložen je činjenicom da Podreka nije predvideo gradnju novog objekta, nego očuvanje temelja i njihovo uklapanje u budući spomen-park, praktično uređenje partera.

Poslednji scenario za tu lokaciju, koji je prekjuče obelodanio književnik Vladimir Pištalo, upravnik Narodne biblioteke Srbije, potpuno je drugačiji.

– Školjka zgrade bila bi onakva kakva je bila pre 6. aprila 1941. Unutra bismo imali Memorijalni centar sa zidom sećanja koji bi pričao priču o jednom od najvećih kulturcida u Drugom svetskom ratu – rekao je Pištalo na lokalitetu srušene biblioteke na Kosančićevom vencu, a prenela Beta. On tada nije mogao da precizira vremenski okvir ni za arhitektonsko rešenje niti za konačnu obnovu zgrade biblioteke na Kosančiću. Ali jeste, prenele su agencije, to da će se u novoj zgradi restaurisati stare knjige, uglavnom crkvene, da bi na mesečnom nivou u biblioteci mogli da se predstavljaju beogradski legati, da će ispred zgrade goreti večna vatra, a u njenom podrumu u staklu videti rimski temelji Beograda.

Lomača knjiga

Narodna biblioteka Srbije (NBS) otvorena je na Kosančićevom vencu 1925. godine, u bivšoj fabrici za proizvodnju papira i kartona Milana Vape, čuvenog industrijalca i jednog od najvećih srpskih dobrotvora. Kada je Vapa to zdanje 1921. godine prodao Kraljevini SHS objekat je bio neuslovan, ali je u međuvremenu adaptiran.

U naletu nemačkih bombardera NBS je pogođena zapaljivim bombama i gorela je tri dana.

U zgradu na Vračarskom platou NBS se uselila 6. aprila 1973. godine. Prvu počasnu člansku kartu u novootvorenom zdanju dobio je nobelovac Ivo Andrić.