Džonson menja imidž „Londongrada”

Britanski premijer Boris Džonson se u subotu iznenada pojavio u Kijevu, prošetao se Majdanom i ukrajinskom predsedniku obećao isporuku oklopnih vozila i protivbrodskih raketa. I rekao je šta ima o Putinu.

Da li britanski premijer izuzetno oštrim, gotovo bajdenovskim stavovima prema Rusiji povodom rata u Ukrajini pokušava da spere nezavidnu reputaciju Londona zbog unosnog koketiranja s ruskim milionerima, zvanog „Moskva na Temzi”? Da li Džonson praktično produžava svoj politički život kada poručuje kako Putina treba optužiti za ratne zločine ili kada povlači paralelu između Ukrajine i bregzita u kontekstu borbe za slobodu?

Bregzit, za koji se žučno borio, obećavajući ljudima da će teći med i mleko, nije se tako reflektovao u stvarnosti, pogotovu ne u Severnoj Irskoj, zbog čega je premijer trpeo ozbiljne kritike. Njegova pozicija bila je ozbiljno ugrožena i aferama povodom žurki koje su se održavale u prostorijama vlade tokom pandemije, dok je narod bio potpuno „zaključan”.

Maltene mu je pripremana politička giljotina, a onda se dogodio rat u Ukrajini, koji je njegove muke na domaćem terenu gurnuo u zapećak. Skandali u koje je umešan Džonson i njegovo osoblje nisu zaboravljeni, ali su splasnuli otkako premijer čini sve da oštrim izjavama, žestokim propagiranjem sankcija Rusiji i slanja oružja izdejstvuje mir na Istoku Evrope. Njegovi saradnici kažu da on izuzetno emotivno doživljava rusku agresiju. Na sličan način su od kritika branili Džonsonovo zapažanje da su Ukrajinci, poput Britanaca, instinktivno odabrali slobodu.

„Znam da naš narod, kao i ukrajinski, instinktivno bira slobodu. Mogu vam dati primer iz skorije prošlosti. Kada su Britanci glasali za bregzit, to nije bilo zato što su neprijateljski raspoloženi prema strancima, već zato što su želeli da budu slobodni da rade drugačije, da zemlja sama upravlja sobom”, rekao je Džonson, stavljajući u istu ravan Rusiju i EU.

On sada propagira najstrože sankcije prema Rusiji u združenoj akciji sa evropskim prijateljima zarad zajedničkih demokratskih vrednosti. U to ime se pod britanskim kaznenim merama nalazi hiljadu ruskih državljana koji su do juče uživali privilegovan status u „Londongradu”.

Na pitanje da li će zaplena ruske imovine biti pritisak na postupke vlasti u Kremlju pojedini analitičari odgovaraju da će pre biti da London na taj način pokušava da se iskupi i ogradi od višedecenijske sprege s ruskim milijardama. O njihovom popustljivom stavu prema ruskim milionerima kojima su britanski zakoni obezbeđivali da bez ikakvih provera kupuju nekretnine preko stranih ofšor kompanija bezuspešno su godinama ukazivali mnogi, na čelu s nevladinim organizacijama koje se bore protiv korupcije. „Gardijan” je nedavno pisao da je osmoro od preko 350 oligarha koji su sada na listi sankcija imalo takozvanu zlatnu vizu, koju dobijaju oni koji investiraju preko milion funti u britansku privredu. Svake godine je oko 100 milijardi funti ruskih bogataša stizalo u zemlju, i to ilegalno.

Britanski premijer ističe da se nazire novo doba zastrašivanja, koje se proteže od Baltika do Crnog mora, da Putin neće stati u Ukrajini jer rat ima za cilj da izazove ekonomsku štetu Zapadu. Zato se zalaže za još jače sankcije, uključujući i one koje se tiču ruske nafte i gasa. Britanija istovremeno nije zavisna od ruskog gasa – možda svega oko tri odsto. Jednu trećinu uvozi iz Norveške, a ostatak dolazi s naftnih platformi sa Severnog mora u Škotskoj, što Ostrvo stavlja u bezbednu poziciju iz koje može da deluje, a da ne trpi posledice.