Џонсон мења имиџ „Лондонграда”

Британски премијер Борис Џонсон се у суботу изненада појавио у Кијеву, прошетао се Мајданом и украјинском председнику обећао испоруку оклопних возила и противбродских ракета. И рекао је шта има о Путину.

Да ли британски премијер изузетно оштрим, готово бајденовским ставовима према Русији поводом рата у Украјини покушава да спере незавидну репутацију Лондона због уносног кокетирања с руским милионерима, званог „Москва на Темзи”? Да ли Џонсон практично продужава свој политички живот када поручује како Путина треба оптужити за ратне злочине или када повлачи паралелу између Украјине и брегзита у контексту борбе за слободу?

Брегзит, за који се жучно борио, обећавајући људима да ће тећи мед и млеко, није се тако рефлектовао у стварности, поготову не у Северној Ирској, због чега је премијер трпео озбиљне критике. Његова позиција била је озбиљно угрожена и аферама поводом журки које су се одржавале у просторијама владе током пандемије, док је народ био потпуно „закључан”.

Малтене му је припремана политичка гиљотина, а онда се догодио рат у Украјини, који је његове муке на домаћем терену гурнуо у запећак. Скандали у које је умешан Џонсон и његово особље нису заборављени, али су спласнули откако премијер чини све да оштрим изјавама, жестоким пропагирањем санкција Русији и слања оружја издејствује мир на Истоку Европе. Његови сарадници кажу да он изузетно емотивно доживљава руску агресију. На сличан начин су од критика бранили Џонсоново запажање да су Украјинци, попут Британаца, инстинктивно одабрали слободу.

„Знам да наш народ, као и украјински, инстинктивно бира слободу. Могу вам дати пример из скорије прошлости. Када су Британци гласали за брегзит, то није било зато што су непријатељски расположени према странцима, већ зато што су желели да буду слободни да раде другачије, да земља сама управља собом”, рекао је Џонсон, стављајући у исту раван Русију и ЕУ.

Он сада пропагира најстроже санкције према Русији у здруженој акцији са европским пријатељима зарад заједничких демократских вредности. У то име се под британским казненим мерама налази хиљаду руских држављана који су до јуче уживали привилегован статус у „Лондонграду”.

На питање да ли ће заплена руске имовине бити притисак на поступке власти у Кремљу поједини аналитичари одговарају да ће пре бити да Лондон на тај начин покушава да се искупи и огради од вишедеценијске спреге с руским милијардама. О њиховом попустљивом ставу према руским милионерима којима су британски закони обезбеђивали да без икаквих провера купују некретнине преко страних офшор компанија безуспешно су годинама указивали многи, на челу с невладиним организацијама које се боре против корупције. „Гардијан” је недавно писао да је осморо од преко 350 олигарха који су сада на листи санкција имало такозвану златну визу, коју добијају они који инвестирају преко милион фунти у британску привреду. Сваке године је око 100 милијарди фунти руских богаташа стизало у земљу, и то илегално.

Британски премијер истиче да се назире ново доба застрашивања, које се протеже од Балтика до Црног мора, да Путин неће стати у Украјини јер рат има за циљ да изазове економску штету Западу. Зато се залаже за још јаче санкције, укључујући и оне које се тичу руске нафте и гаса. Британија истовремено није зависна од руског гаса – можда свега око три одсто. Једну трећину увози из Норвешке, а остатак долази с нафтних платформи са Северног мора у Шкотској, што Острво ставља у безбедну позицију из које може да делује, а да не трпи последице.