Počela sezona krpelja

Nekoliko dana sa temperaturom višom od pet stepeni bilo je dovoljno da se u travi pojave krpelji. Da ih ima u velikom broju mogli su prvi da uoče vlasnici kućnih ljubimaca – pasa i mačaka. To znači da bi sugrađani trebalo da povedu računa kada kreću u prirodu i na mestima gde ima zelenih površina. Jer, krpelji najčešće budućeg „domaćina” čekaju na vlatima trave i u niskom žbunju.

Krpelji su prenosioci različitih bolesti kao što su lajmska bolest, virusni encefalitis, humana granulocitna anaplazmoza, kju groznica, krimska i omska hemoragična groznica, tularemija, krpeljski meningoencefalitis, erlihioza, babezioza... Svoju buduću „žrtvu” ovi mali krvoloci osete posebnim hemoreceptorima. Privlači ih ugljen-dioksid, mlečna kiselina, amonijak i butanska kiselina, ali reaguju i na svetlosne promene, vibracije ili na pojedine zvuke, psećeg krpelja privlači lajanje pasa.

– Staništa krpelja najčešće su šume, travnate površine i predeli pokriveni žbunastom vegetacijom koja im je neophodna kako bi mogli da se kače na životinje i ljude koji su u prirodi i iz kojih će isisati potrebnu dozu krvi neophodnu za dalji razvoj – kažu stručnjaci Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Sezona aktivnosti krpelja započinje u rano proleće, kada prosečne dnevne temperature dostignu vrednost iznad pet i sedam stepeni Celzijusa. Za vrste koje su na otvorenim staništima značajan uticaj ima sunce koje akumulira toplotu u telu krpelja i može da izazove početak aktivnosti i na nižim temperaturama. Aktivnost se nastavlja u toku proleća i početkom leta. Za vreme letnjih vrućina krpelji „spavaju” jer se zbog visokih temperatura, jakog sunca i suše povlače u najniže slojeve vegetacije. Da bi opet u ranu jesen ponovo krenuli u „pohod na krvni obrok”. Niske temperature u toku zime preživljavaju u stanju hibernacije.

– Krpelji su jedinke koje nisu ravnomerno rasprostranjene. Ženka posle oplođenja u prirodi polaže jaja (u zavisnosti od vrste – od 200 pa i do 9.000) u pukotine, jazbine šumskih životinja, ispod nagomilanog lišća, a u sredinama gde ima ljudi polažu jaja ispod kamenja, nagomilanog šuta, kanti, guma, drva za potpalu, burića, rupa zatrpanih lišćem, jazbina glodara i ostalih životinja, rupa koje su iskopali kućni ljubimci ili psi lutalice… Vrsta smeđi pseći krpelj može da se razmnožava i u kućama i stanovima – objašnjavaju u Zavodu.

Krpelji, na osnovu građe, nisu sposobni da se posle izleganja šire velikom brzinom na veće razdaljine jer se relativno sporo kreću, a i dosta vremena provode na vegetaciji čekajući svog domaćina.

– Zbog toga se javlja visoka brojnost na pojedinim lokalitetima – najčešće u privatnim dvorištima, na divljim deponijama, tamo gde je povećan broj kućnih ljubimaca ili domaćih životinja, ali i u parkovima i na površinama koje se ne održavaju redovno, prvenstveno čiste i kose. Aktivnost krpelja uslovljena je temperaturom i vlagom, kao i dužinom dana, a njihova brojnost iz godine u godinu varira zavisno od klimatskih uslova – kažu u Zavodu.

Krpelji tokom svog razvoja za ishranu koriste jednog, dva ili nekoliko različitih domaćina, među kojima može da bude i čovek, što predstavlja značajan problem u transmisiji zaraznih bolesti.

– Sisanjem krvi na sitnim šumskim životinjama, pre svega glodarima, koji su najčešći i najbrojniji rezervoari raznih patogena, krpelji menjanjem domaćina mogu preneti patogene na čoveka i na domaće životinje. Posebna karakteristika kod krpelja kao vektora jeste što zarazne bolesti preko jaja mogu preneti i na svoju četvrtu generaciju potomstva – ističu u Zavodu.

Među najstarijim životinjama

Krpelji spadaju u paukolike životinje. Dovoljno su veliki da se mogu videti golim okom, naročito kada su puni krvi. Među najstarijim životinjama su na planeti, a fosilni ostaci sežu do ranog devona, pre 400 miliona godina. Do sada je opisano oko 45.000 vrsta.

Važan je samopregled

Sredstva za odbijanje krpelja koja deluju i po nekoliko sati zavisno od znojenja nanose se na otkrivene delove tela i to više puta u toku boravka u prirodi i na zelenim površinama. Totalna zaštita od krpelja ne postoji, ali trebalo bi izbegavati provlačenje kroz žbunje, hodanje po nepokošenim površinama i ležanje na tlu. Preporučuje se nošenje majica dugih rukava i zatvorene obuće i pantalona dugih nogavica koje bi obavezno trebalo uvući u čarape.

Najbolje je nositi svetliju odeću jer tako lakše može da se uoči krpelj i pre nego što se zakači za kožu. Važan je i samopregled po povratku iz prirode – i to detaljan, posebno područja pazuha, prepona, pupka, kose, potiljka, vrata, iza uha.

Ekipe Sektora za ekologiju i unapređenje životne sredine „Gradske čistoće” krenuće ovih dana u akciju suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama.