Почела сезона крпеља

Неколико дана са температуром вишом од пет степени било је довољно да се у трави појаве крпељи. Да их има у великом броју могли су први да уоче власници кућних љубимаца – паса и мачака. То значи да би суграђани требало да поведу рачуна када крећу у природу и на местима где има зелених површина. Јер, крпељи најчешће будућег „домаћина” чекају на влатима траве и у ниском жбуњу.

Крпељи су преносиоци различитих болести као што су лајмска болест, вирусни енцефалитис, хумана гранулоцитна анаплазмоза, кју грозница, кримска и омска хеморагична грозница, туларемија, крпељски менингоенцефалитис, ерлихиоза, бабезиоза... Своју будућу „жртву” ови мали крволоци осете посебним хеморецепторима. Привлачи их угљен-диоксид, млечна киселина, амонијак и бутанска киселина, али реагују и на светлосне промене, вибрације или на поједине звуке, псећег крпеља привлачи лајање паса.

– Станишта крпеља најчешће су шуме, травнате површине и предели покривени жбунастом вегетацијом која им је неопходна како би могли да се каче на животиње и људе који су у природи и из којих ће исисати потребну дозу крви неопходну за даљи развој – кажу стручњаци Завода за биоциде и медицинску екологију.

Сезона активности крпеља започиње у рано пролеће, када просечне дневне температуре достигну вредност изнад пет и седам степени Целзијуса. За врсте које су на отвореним стаништима значајан утицај има сунце које акумулира топлоту у телу крпеља и може да изазове почетак активности и на нижим температурама. Активност се наставља у току пролећа и почетком лета. За време летњих врућина крпељи „спавају” јер се због високих температура, јаког сунца и суше повлаче у најниже слојеве вегетације. Да би опет у рану јесен поново кренули у „поход на крвни оброк”. Ниске температуре у току зиме преживљавају у стању хибернације.

– Крпељи су јединке које нису равномерно распрострањене. Женка после оплођења у природи полаже јаја (у зависности од врсте – од 200 па и до 9.000) у пукотине, јазбине шумских животиња, испод нагомиланог лишћа, а у срединама где има људи полажу јаја испод камења, нагомиланог шута, канти, гума, дрва за потпалу, бурића, рупа затрпаних лишћем, јазбина глодара и осталих животиња, рупа које су ископали кућни љубимци или пси луталице… Врста смеђи псећи крпељ може да се размножава и у кућама и становима – објашњавају у Заводу.

Крпељи, на основу грађе, нису способни да се после излегања шире великом брзином на веће раздаљине јер се релативно споро крећу, а и доста времена проводе на вегетацији чекајући свог домаћина.

– Због тога се јавља висока бројност на појединим локалитетима – најчешће у приватним двориштима, на дивљим депонијама, тамо где је повећан број кућних љубимаца или домаћих животиња, али и у парковима и на површинама које се не одржавају редовно, првенствено чисте и косе. Активност крпеља условљена је температуром и влагом, као и дужином дана, а њихова бројност из године у годину варира зависно од климатских услова – кажу у Заводу.

Крпељи током свог развоја за исхрану користе једног, два или неколико различитих домаћина, међу којима може да буде и човек, што представља значајан проблем у трансмисији заразних болести.

– Сисањем крви на ситним шумским животињама, пре свега глодарима, који су најчешћи и најбројнији резервоари разних патогена, крпељи мењањем домаћина могу пренети патогене на човека и на домаће животиње. Посебна карактеристика код крпеља као вектора јесте што заразне болести преко јаја могу пренети и на своју четврту генерацију потомства – истичу у Заводу.

Међу најстаријим животињама

Крпељи спадају у пауколике животиње. Довољно су велики да се могу видети голим оком, нарочито када су пуни крви. Међу најстаријим животињама су на планети, а фосилни остаци сежу до раног девона, пре 400 милиона година. До сада је описано око 45.000 врста.

Важан је самопреглед

Средства за одбијање крпеља која делују и по неколико сати зависно од знојења наносе се на откривене делове тела и то више пута у току боравка у природи и на зеленим површинама. Тотална заштита од крпеља не постоји, али требало би избегавати провлачење кроз жбуње, ходање по непокошеним површинама и лежање на тлу. Препоручује се ношење мајица дугих рукава и затворене обуће и панталона дугих ногавица које би обавезно требало увући у чарапе.

Најбоље је носити светлију одећу јер тако лакше може да се уочи крпељ и пре него што се закачи за кожу. Важан је и самопреглед по повратку из природе – и то детаљан, посебно подручја пазуха, препона, пупка, косе, потиљка, врата, иза уха.

Екипе Сектора за екологију и унапређење животне средине „Градске чистоће” кренуће ових дана у акцију сузбијања крпеља на јавним зеленим површинама.