Velikim silama se ne sudi u Hagu

Američki predsednik Džozef Bajden je povodom stradanja civila i razaranja u Ukrajini kazao za šefa Kremlja Vladimira Putina da je diktator koji je počinio genocid.

Bajden je optužio Putina prekjuče na skupu u Ajovi, gde je građanima objašnjavao šta će Bela kuća preduzeti da bi smanjila rast cena goriva tokom energetske krize.

„Vaš kućni budžet, vaša sposobnost da napunite rezervoar ne treba da zavise od toga da li će diktator proglasiti rat i počiniti genocid na drugom kraju sveta”, istakao je prvi čovek vašingtonske administracije, a prenosi AP.

Ovo nije prvi put da je šef Zapadnog krila iskoristio najteže kvalifikacije da bi opisao ruskog predsednika, ali je kao i u nekim ranijim slučajevima delimično relativizovao ono što je izrekao. Kad su ga novinari pitali da li su dobro čuli „genocid”, odgovorio je: „Da, nazvao sam to genocidom. Sve je jasnije da Putin pokušava da izbriše ideju da možete biti Ukrajinac. Pojavljuju se novi dokazi o užasnim stvarima koje su Rusi uradili u Ukrajini.” Ipak, Bajden je svoje obraćanje zaključio rečima: „Ostavićemo advokatima da na međunarodnom nivou odluče da li se to kvalifikuje (da bude genocid), ali meni se svakako čini da jeste.”

Bajden je ranije Putina nazvao ratnim zločincem, ali američka vlada nije zvanično optužila ni Putina ni ruske generale za ratne zločine i genocid. Zbog toga se i o izrečenom u Ajovi pre može govoriti kao o Bajdenovoj retorici nego kao o američkoj politici.

Poslednji put je vašingtonska administracija upotrebila reč „genocid” prošlog meseca povodom zločina vojne hunte u Mjanmaru. Državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da je takva kvalifikacija tek osmi put da je Vašington neki zločin formalno proglasio za genocid. Ranije je to bio slučaj s onim što se dešavalo u Bosni, Ruandi, Darfuru, Sadamovom Iraku, na teritorijama koje je držala Islamska država, kao i s muslimanskom ujgurskom manjinom u Kini. Amerika genocidom smatra i ono što su Turci počinili nad Jermenima za vreme Osmanskog carstva.

Prema Rimskom statutu, na osnovu kojeg je osnovan Međunarodni krivični sud u Hagu 2002, genocid je „čin počinjen s ciljem da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa”. Kako za Nacionalni javni radio objašnjava Lejla Sadat, profesorka međunarodnog prava na Vašingtonskom univerzitetu u Sent Luisu i savetnica Međunarodnog krivičnog suda, teško je dokazati genocid jer bi tužioci morali da „pokažu da su ruske snage izvršile ove užasne zločine da bi uništile, u potpunosti ili delimično, izvesnu grupu”.

Konkretnije korake američka vlada preduzela je prošlog meseca, kad je saopštila da će pomoći u istrazi ruskih ratnih zločina u Ukrajini. Ipak, ni Amerika ni Rusija nisu potpisnice Rimskog statuta, niti članice Međunarodnog krivičnog suda, čiju nadležnost ne priznaju. Zbog toga su optužbe za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti ili genocid, kad se iznose protiv velikih sila i njihovih saveznika, samo simbolične.

Velikim silama i njihovim štićenicama ne sudi se u Hagu. Vašington je odbacio svaku mogućnost da bi međunarodni sud mogao da istražuje optužbe za ratne zločine koje su počinili Pentagon i CIA u Avganistanu. SAD se protive i nameri ovog tribunala da ispita izraelske zločine u Gazi. Kongres je 2002. zabranio pomoć zemljama koje se ne obavežu da nikad neće poslati nijednog Amerikanca u međunarodni tribunal.

Teško je zamisliti scenario u kojem bi Putin završio u Hagu, jer bi za to bilo potrebno da se promeni vlast u Rusiji i da nova vlada počne da sarađuje s međunarodnim sudom. Kako podseća „Njujork tajms”, kazna za ratne zločine stiže samo u slučaju okupacije, gubitka rata ili silaska s vlasti. Nacistima se sudilo u posleratnoj Nemačkoj, a Sadamovim ljudima tokom američke okupacije Iraka. Zločini u Ruandi istraženi su tek kad je pobednička strana pristala da pošalje osumnjičene u Međunarodni krivični tribunal u Hag. Slobodan Milošević je isporučen Hagu nakon što je izgubio moć, pri čemu su nove vlasti u Srbiji Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju isporučivale i ostale osumnjičene.

Međunarodni krivični sud optužio je trojicu Rusa za zločine u ratu u Gruziji, ali ne postoji nikakva šansa da Moskva isporuči osumnjičene. Isti sud je počeo da ispituje zločine nad Palestincima, ali Izrael neće dozvoliti istražiteljima da priđu okupiranim palestinskim teritorijama niti će eventualne optužnice uzeti za ozbiljno.

Niko nije odgovarao ni za masakre u Siriji, pa ni predsednik Bašar el Asad, koji je ostao na vlasti. I posle Drugog svetskog rata u Nirnbergu se sudilo samo nacistima, dok su zločini pobednika ostali nekažnjeni.