Sreda, 28.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BALKANSKI EVERGRIN

Kome Vučić maše s piste

Gde je Ivica Dačić nestao ovih dana? Čeka u šumi i puši tompus

Svaka koaliciona ljubav podseća na švaleraciju u šumi. Dok par tamo odlazi zbog strasti, a gde ćete veću nego što je vlast, posao završava tako što se oboje iskrive, iščaše, preznoje i obave stvar na brzinu u kolima. Na kraju, dahćući, opanjkavaju jedan drugog. I, ono najgore: svi koji gledaju taj koalicioni odnos, s nosevima priljubljenim za staklo, na kraju shvate da su kandidati za evnuhe. Naime, oni u kolima najpre uživaju, potom se ukoče, ali sledećeg vikenda ponovo dolaze na zabavu.

Ivica Dačić to savršeno dobro zna i uvek će se pojaviti u tačno vreme, na istom mestu. Tako je bilo od manjinske podrške prvoj Koštuničinoj vladi, pa sa svima ostalima. Zato mirno trpi uvrede na svoj račun koje mu šalju naprednjački izaslanici, od Zorane Mihajlović koja se podrazumeva, do Vladimira Đukanovića, koji se nije podrazumevao. Po Dačićevoj matematici, odričući se svoje predsedničke kandidature više nego značajno je pomogao da Vučić pobedi u prvom krugu. Ne treba mu ni Pitagora, ni profesor Stojan Radenović, da bi mu bilo jasno da održava i tanku vladajući većinu u Beogradu, bez obzira na ponovljene izbore na nekoliko mesta u prestonici.

D. Stojanović

Vučić takođe ima svoju matematiku, čija jednačina može potreti Dačićevu. Aleksandrova koalicija, plus manjine – mudri Mađari koje vodi Ištvan Pastor, potom talentovani Bošnjak Usame Zukorlić iz Sandžaka i eventualno Tomislav Žigmanov na čelu hrvatske manjine, donose mu većinu u parlamentu. Ali, uvek je nezgodno da parlamentarna većina zavisi od manjina, jer se onda teret opstanka vlade prenosi na njih, što manjine može dovesti u neprijatan položaj. One su potrebne da bi koalicioni potencijal dobio na kvalitetu i još boljoj saradnji s većinskim narodom.

Dakle, manjine su više nego poželjne u novom kabinetu, čak bi i Sulejman Ugljanin išao peške ka Beogradu da ga se neko kojim slučajem seti. Iako Dačić nije manjina, njega se, recimo, uvek svi sete i pozovu, mada to ne čine s osmehom na licu.

U izbornoj noći, kako je ovoga puta s radosnim osmehom tvrdio Vučić, Dačić ga je zvao oko 12 puta, što podrazumeva da mu se Vučić nije javljao na telefon. Već tada je izabrani predsednik i šef naprednjaka znao da što više bude udarao čežnju lideru SPS-a, to će Dačićeva ambicija da bude premijer splašnjavati. Obojica se suviše dobro i dugo poznaju kako bi znali da mu Vučić neće upakovati premijersko mesto u mašnici, a Dačić da mu je Vučić ipak dužan, ali da će saznati kakav je poklon tek uoči formiranja vlade.

Mnogo je interesantnije da opozicija te izborne noći nije pozvala Ivicu i ponudila mu, recimo, vlast u Beogradu. Ali su i oni i on znali da bi time gazdu crvenih pretvorili u novog opozicionog lidera, što jednako ne bi mogli da svare baš svi. Naročito Dačić, koji je od kolevke u vlasti. On inače opoziciju smatra neprirodnim staništem, u kojoj se oseća klaustrofobično. Ni Vučiću se to ne bi dopalo, jer imati Dačića u opoziciji, koji bi eventualno preuzeo Beograd, suviše je riskantno, jer momka iz Žitorađe nisu uspeli da se otresu ni Mira Marković, ni Koštunica, ni Tadić, ni Vučić, pa je logično da bi bez Ivice u blizini, i Vučić u drugom predsedničkom mandatu osećao sličnu klaustrofobiju.

Ali, koja bi opozicija pozvala šefa crvenih, kada su se podelili pre nego što su se ujedinili? Patriotski blok s Dverima obogaćen ezoteričnim doktorom Nestorovićem, plus Milica Zavetnica, već su stvorili prorusku koaliciju. Vuk Jeremić se nedvosmisleno odaljio i od Dragana Đilasa i od Zdravka Ponoša, dok Miloš Jovanović, poput svog prethodnika Vojislava Koštunice, čeka ko će ga pozvati i zamoliti ga da uđe u vlast. Ali bez krune na glavi.

Dragan Đilas se odmah setio koga treba da pozove, mada se, prema prvom obraćanju Aleksandra Vučića u izbornoj noći, dalo naslutiti da su njih dvojica imali kontakte i ranije, jer teško je poverovati da se odmah po ubedljivoj pobedi u prvom krugu, šef države iznenada setio onoga s kojim je godinama imao žestoke političke sukobe, nudeći mu između redova primirje. Za Dačića nije imao takvu blagonaklonost.

Na karo-papiru gde je imao upisane procente osvojenih glasova, kako svojih, tako i nešto manje svojih i onih tuđih, Vučić je već mogao da sklopi svoju postizbornu teoremu. Ali na hartiji nije bilo ključne nepoznate: kako će izgledati novi svet posle rata u Ukrajini. Dovoljno vešt da balansira između Zapada i Istoka, sada je Vučić suočen s geopolitičkom metafizikom, usudom svih srpskih vladara: kako da Srbija i on ostanu neoštećeni. Ili što manje oštećeni.

Ovakvo homogenizovanje Zapada niko nije očekivao i ako Finska i Švedska uđu u NATO, ne bi me iznenadilo ni da Švajcarsku spopadnu slične bubice, dok na drugoj strani, Srbija čeka na nove pregovore o ceni gasa, o kojoj će lično odlučivati Vladimir Putin.

U međuvremenu, Si-En-En se iznenada setio Vjose Osmani, s kojom je intervju vodila naša stara poznanica Kristijana Amanpur, što je mnogo veća simbolička poruka Beogradu od svega što je izgovorila Osmanijeva. Čeka se samo vaskrsnuće Bernar-Arnija Levija, da bi se sutrašnjica pretvorila u dežavi. Ako neko zna da taj parapsihološki fenomen, kako Srbi, tako i on lično ne smeju ponovo da gledaju, to je Aleksandar Vučić.

Kakva će, dakle, biti nova vlada i ko će biti premijer? Dačić gotovo sigurno neće, iako je postigao sjajan rezultat, pomogao Vučiću, ali je isuviše guslao o Rusiji. Verovatno da o tome predsednik još razmišlja, ali će svakako prednost imati naprednjak koji se bavi ekonomijom i kome šef države bezgranično veruje, kako bi se posvetio pregovorima sa strancima i unutrašnjoj prekompoziciji političke moći.

Sećam se kada je Vučić ispraćao prvi avion „Er Srbije” za Ameriku. Osvojio je drugi premijerski mandat 2016. godine, ali se čekao sastav nove vlade, upravnih i nadzornih odbora, funkcija po dubini. Ko zna koliko je putnika kupilo kartu za prvi let do Njujorka samo da bi bilo zatvoreno s Vučićem 10.000 metara iznad Atlantika. Ko zna koliko je žena tapiralo frizure, koliko je muškaraca spremalo pristupne ministarske govore, a koliko tajkuna imalo poslovne predloge, znajući da Vučić ipak nije toliko Vučić, pa da ponese padobran i skoči u more.

Bilo je tu mnogo ministarskih kandidata, ali Vučića nije bilo u avionu, iako je među prvima kupio kartu. Ipak nije otputovao. Onima kojima je mahao s piste, uglavnom nisu dobili funkcije. Znao je da ima mnogo više posla na zemlji, nego u oblacima.

Otuda naizgled iznenadni poziv Dragana Đilasa, kome Vučić nije spustio slušalicu. I Đilas i on shvatili su da je njihovo međusobno vređanje, uz sadejstvo medija i strasnih branilaca obojice, u ovom trenutku jednako infantilno i jednako opasno, jer je pretilo da se pretvori u politički rat bez zarobljenika, tako da za sada ne možemo govoriti o stvarnoj koaliciji i odlasku u šumu. Ali da je reč o racionalnim pregovorima, svakako da.

To će u prvo vreme delovati jednako šokantno i komično i za provladine tabloide i opozicione medije i njihove ostrašćene fanove, naročito ako svoje ranije tekstove ili izjave budu čitali naglas.

Ali ko ne zna da srpska politička matematika i geopolitička metafizika stvaraju do juče nezamislive saveze – neka skokne do Ivice Dačića. Gde je nestao ovih dana? Čeka u šumi i puši tompus.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мали Ђокица
Није важно ко ће бити премијер. Важно је које ће, било ко да буде премијер, изабрати и какве министре. Да му министар зна да се асфалт не ставља на блато; да зна излазак БУ на шангајску листу; да зна разлику између аршламе и влашца; да зна разлику између пиштоља и револвера; да зна да полицајци морају да скину униформу када хватају лопове, итд,итд...
Joanikije
Koliko puta je autor u tekstu napisao da ne podnosi Dačića? Zorana o Dačiću govori u ime Vučića, jer on ne demantuje njene izjave. Ako autor teksta piše po narudžbini, koja je plaćena onda je u redu. Ali ako iznosi lični stav on je bez mere i novinarske etike.
Dragan
sad će Dačić opet biti evropejaca.Ovo je sve smešno

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.