Obrazovana, pohlepna i nežna

Leskovac – Interesovanje javnosti o četvorostrukom agentu Veri Pešić, najvećoj Srpkinji među špijunima, aktuelizovano je posle objavljivanje informacije da je počelo snimanje filma „Vera” u režiji Nedeljka Kovačića i koscenaristkinje Kristine Đuković, a uloga Vere poverena je Jovani Stojiljković.

Za snimanje filma o „srpskoj Mata Hari” ispoljili su nameru pojedini producenti i reditelji davne 2004. godine odmah po objavljivanju knjige Nikole Ilića, leskovačkog istoričara i publiciste, „Vera Pešić u vrtlogu špijunaže”.

„Vera Pešić, mlada, obrazovana, pohlepna i nežna, prkosna, ali lomljiva, između idealne ljubavi i praktične koristi i upotrebljivosti – ta je ličnost našla u Nikoli P. Iliću prikladnog portretistu, koji svoje delo potkrepljuje obiljem fotografija iz njenog života i bliže istorijske prošlosti”, zapisao je recenzent Saša Hadži Tančić, poznti leskovački književnik.

Nikola P. Ilić (Gazdare, 7. mart 1926, Leskovac ‒ 7. septembr 2019), autor je desetak feljtona i mnogih novinskih tekstova. Neposredno posle Drugog svetskog rata bio je stalni saradnik „Politike”, „Borbe”, ali i niza radio-stanica i leskovačkog nedeljnika „Naša reč”, a deo biografije ispisivao je kao profesor leskovačke Ekonomske škole.

Zahvaljujući Nikoli P. Iliću, znamo kako se sve desilo u životu najveće špijunke u ovom delu Evrope, „srpske Mata Hari”, kako su je nazivali, a pre svega da je mlada devojka, pred streljačkim vodom bila isto ono dete što je iz srbijanske zabiti raspolućeno opsluživalo sile zla, misleći da svetu obećava dobro, s obzirom na svoje lične prilike i još više zbog tadašnje političke situacije kod nas i u svetu, ocena je Saše Hadži Tančića.

‒ Reč je o romansiranoj biografiji Vere Pešić, uslovno možemo govoriti o žanru špijunskog romana. Koristeći se mogućnostima samog žanra, autor opisivanje razvoja ličnosti najveće špijunke s naših prostora započinje u autentičnom miljeu malovaroške sredine iz koje bi priču preneo u sasvim konkretne životne situacije. Od detinjstva do streljanja, našavši se na putu bez povratka, Vera Pešić neumitnom logikom životne sudbine, a ne voljom njenog literarnog „tvorca”, profesionalno sarađuje sa raznim službama između dva svetska rata i u toku Drugog svetskog rata.

U delu se najkompletnije prati rad Vere Pešić „počev od uvođenja u posao” i nekih najdelikatnijih situacija, istorijski znanim po učesnicima i sudbinama. Možemo reći da je Nikola P. Ilić, prateći špijunsku evoluciju Vere Pešić, ispričao celovitu priču o drami jedne mlade žene, kao što nam je ispričao i jednu „istorijsku priču” naše društvene stvarnosti. Prvenstveno dokumentaran, a žanrovski jasno opredeljen rukopis „U vrtlogu špijunaže – Vera Pešić”, osmišljen je svojevrsnom ekspresivnom i dramaturškom sugestivnošću piščevog postupka pripovedanja.

​Streljana u blizini kuće, u Sijarinskoj Banji

Vera Pešić udala se kada je imala 16 godina, razvela u devetnaestoj, a agent Kontraobaveštajne službe postala je u dvadesetoj. Četnici su je sa majkom streljali u zoru, 18. maja 1944. godine u blizini njene kuće u Sijarinskoj Banji. Poslednja želja joj je bila da joj „meci ne nagrde lice”.