Ribokradice za noć „ulovile” tonu šarana

Izgleda da šnicli šarana u ribarnicama uskoro neće biti „ni za lek”. Osim čuvenog gazdinstva „Ečka”, još nekoliko ribnjaka za proizvodnju ove vrste ribe u Vojvodini je zatvoreno. U Beogradu situacija je, ipak, drugačija. Još opstaje i šarana proizvodi jedino ribnjak u našem gradu RM „Mika Alas” d.o.o. Nažalost, i on se, kao i ostali iz ove branše, suočava sa raznim nametima, nedovoljnim subvencijama, nerazumevanjem države, a u poslednje vreme posao mu dodatno otežavaju ribokradice.

Pre nekoliko dana ribočuvari „Mike Alasa” otkrili su oko hiljadu kilograma, odnosno tonu uredno spakovane i za krađu spremne ribe.

– Pokradena riba pronađena je pored Velikog jezera, gde se uzgaja tovljeni šaran. Riba je bila utovarena u kante i mreže, a kraj nje se nalazilo i vozilo „lada niva” novosadske registracije koja je trebalo taj ulov i da odveze. O tome šta smo pronašli obavestili smo policiju i prosledili im sve u vezi s krađom jer postoji i video-zapis. Osim što su pokrali ribu, ove ribokradice su napravile još jedan prekršaj. Naš ribnjak nalazi se u zaštićenoj zoni Velikog blata, tako da su i na taj način prekršili zakon – kažu u ribnjaku „Mika Alas”.

Na ribokradice se, nažalost, već godinama gleda blagonaklono. Zakonske kazne su minimalne, a i kada budu uhvaćeni na delu, olako prođu. Dešava se da oni koji su višestruki povratnici dobiju samo uslovnu kaznu, pa i kada prekrše uslovnu – ne završe u zatvoru. Čak i to da vozilo koje je korišćeno u krađi ni ne zaplene, već lopovi, kada prođe „proces”, dođu i odvezu ga.

Ribokradice su ustrojene kao prava organizovana kriminalna grupa. Uglavnom rade noću i to tako što bace mreže, a onda na brzinu, kada se napune, dođu vozilom, pokupe ulov i zbrišu. U poslednje vreme i broj ribokradica se povećao – osim onih „domaćih” sa kojima su se u ribnjaku u Krnjači „terali” godinama, sada se susreću i sa onima koji su krali po ribnjacima u Vojvodini. I oni izgleda ovde traže svoje „parče kolača”.

Njihovo hvatanje otežava i to što se Veliko jezero pruža na oko 200 hektara, tako da je potrebna „vojska” ljudi da bi se ono obezbedilo.

Ipak, ni u ribnjaku ne sede skrštenih ruku. Povećali su broj čuvara, ima ih i na vodi i na kopnu, a postavljene su i kamere.

Sada je važno i da nadležne službe daju podršku ovim ljudima, što u kontroli terena, što u adekvatnim kaznama, kada ribokradice budu uhvaćene.

Osim ribokradica, poseban problem ribnjaku preti od zagađenja vode jer se okolo nalaze naselja u kojima nije rešen problem kanalizacije.

Prodaja u zimskom periodu

Prodaja šarana, obavlja se od novembra do februara, marta, a potom kreće faza uzgoja i proizvodnje. Mlađ se gaji u dva manja jezera, a potom riba se „seli” u Veliko jezero, u prostranstvo obima oko sedam kilometara.

– Ovo je uobičajen način poslovanja kod nas jer je reč o poluintenzivnoj proizvodnji toplovodne vrste, odnosno šarana. Trenutno ne prodajemo ribu, jer je u fazi uzgajanja. Godišnje se u ovom ribnjaku proizvede između 200 i 250 tona – kažu u ovom ribnjaku.

Osim Velikog jezera i dva jezera za proizvodnju mlađi, u ribnjaku „Mika Alas” postoje dva jezera za sportski ribolov.