Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Osvećivanje svetog mira

​Činjenica da je sveto miro u Srpskoj pravoslavnoj crkvi osvećivano svega 11 puta u celom jednom veku ukazuje na to da je reč ne samo o retkom činu nego i o događaju od posebnog značaja
Мироварење: епископ брегалнички Марко и патријарх Порфирије (Фото: СПЦ)

Patrijarh srpski Porfirije sa episkopima, prezviterima, đakonima i predstavnicima vernog naroda, služio je od 18. do 21. aprila ove godine čin mirovarenja i osvećenja svetog mira. To se desilo  tačno sto godina nakon što je, po prvi put nakon ujedinjenja pokrajinskih crkava u vaspostavljenu Srpsku patrijaršiju, isto sveštenodejstvo obavljeno u Sremskim Karlovcima 1922. godine. Tada je pripremanje novog mira izvršio prvi patrijarh vaspostavljene Patrijaršije –  Dimitrije. On će miro osvećivati još dva puta: 1924. u  Beogradu i 1927. u Pećkoj patrijaršiji. Sveto miro je tri puta osvećivao i patrijarh German i to u Beogradu 1960, 1967. i 1983. godine. Patrijarh Pavle je miro osvećivao dva puta u Beogradu 1995. i 2004. godine dok su ga po jednom osvećivali 1931. godine patrijarh Varnava u Beogradu  i 1940. godine patrijarh Gavrilo  u katedralnom Hramu Svetog Nikolaja u Sremskim Karlovcima.  Činjenica da je sveto miro osvećivano svega 11 puta u celom jednom veku ukazuje na to da je reč ne samo o retkom činu nego i o događaju od posebnog značaja.

Danas se termin miro u crkvenoj upotrebi koristi za označavanje više različitih stvari pri čemu je njegova upotreba nekada ispravna, a nekada nije. Mirom se, ispravno, naziva posebna tečnost koja ističe iz nekih svetih moštiju i pojedinih ikona. Mirosanjem, odnosno pomazivanjem mirom, neispravno se naziva pomazivanje osvećenim uljem na prazničnom bdeniju. Iako se to ulje često meša sa po kojom mirisnom aromom ono nije miro.

Miro o kome ovde govorimo  je posebno pripremljena vrsta aromatizovanog osvećenog ulja koje se koristi za miropomazivanje novokrštenih, osvećenje hramova i antiminsa i pojedina druga crkvena sveštenodejstva. Priprema novog mira odvija se tokom prva četiri dana Velike sedmice. Ono se kuva, odnosno, vari – otuda naziv: mirovarenje,  tokom Velikog ponedeljka, utorka i srede a  osvećuje na Veliki četvrtak. Miro se priprema tako što se maslinovo ulje, belo vino i voda (u našem slučaju sa izvora iz Kapele Svete Petke na Kalemegdanu) pomešaju sa različitim smolama, mirisnim cvećem, travama, korenjem, uljem, tamjanom i drugim aromatičnim materijama i kuvaju uz odgovarajuće bogoslužbene radnje i molitve. Tako pripremljeno miro, u skladu sa tradicijom Pravoslavne crkve osvećuje se posebnim činom koji se služi u okviru liturgije Vasilija Velikog na Veliki četvrtak.

Bogoslužbena upotreba osvećenog ulja svoje poreklo vodi iz starozavetnog kulta gde se ono koristilo prilikom pomazivanja sveštenika i vladara. Osnovna teološka ideja miropomazanja, odnosno razdeljivanja, predavanja darova Svetoga Duha, je da se pomazani na taj način postavlja i osnažuje na službu u određenoj zajednici za koju mu je neophodna blagodatna pomoć Božija. Miropomazivanje novokrštenoga je njegovo utkivanje, ugrađivanje u Crkvu i postavljanje na službu laika, pripadnika naroda Božijeg. Takvo predavanje Duha Svetoga je u novozavetno vreme vršeno prvenstveno kroz polaganje ruku, a potom kroz neku vrstu pomazanja. Zamenjivanje polaganja ruku pomazivanjem nije sakrilo mada je donekle otežalo ovakvo razumevanje miropomazanja. Činjenica da je polaganje ruku ostalo suštinskim činom jedne druge svete tajne – sveštenstva, gde polaganjem ruku episkop postavlja kandidata na određenu svešteničku službu, pomaže nam da i svetu tajnu miropomazanja, pa i samo miro, sagledamo na pravi način.

Treba znati da je u prvim vekovima života Crkve osvećivano samo ulje da bi nakon toga počeli da mu se dodaju različiti aromati. Vremenom se receptura pripreme mira usložnjavala, samim tim i komplikovala. To je dovelo do toga da se drevna praksa po kojoj je miro osvećivao svaki lokalni episkop promenila. Umesto njega sada to  počinju da čine prevashodno poglavari pomesnih crkava kojima  je bilo lakše da nabave  neophodne materije za osvećenje i organizuju sve složeniji proces mirovarenja.

Ne treba gubiti iz vida da je ekskluzivno pravo osvećivanja mira u drevnim vremenima imalo i svoju političku dimenziju. To je bio jedan od ključnih argumenata kojim je patrijarh German Drugi carigradski  osporavao valjanost imperatorskog krunisanja i miropomazanja Teodora Duke u Solunu 1227. godine. Vladar Epirske despotovine nije mogao biti uzdignut na stepen vlasti koji je želeo, odlučno je tvrdio nikejski patrijarh, iz jednostavnog razloga što ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatin nije ni smeo niti mogao da sam osvećuje miro.

Geopolitičke promene, uslovljene usponom Osmanskog carstva kao i poseban status milet baše koji je carigradski patrijarh imao u novom svetu, doveo je do toga da se miro, prvenstveno za pravoslavne grčkog govornog područja ali ne samo za njih, isključivo osvećivalo u Carigradu. Neće proći puno vremena a ova novonastala i spoljašnjim razlozima uslovljena situacija, kako to neretko ume da bude, počinje da biva teološki reinterpretirana a pravo na osvećenje mira Carigradske patrijaršije, barem u očima nekih njenih prelata i teologa, biva posmatrano kao ekskluzivno pravo carigradskog trona.

Mogućnost pripreme i osvećenja svetog mira je, bez svake sumnje, bitna odlika kanonsko-pravnog statusa određenih pravoslavnih crkava. Tako posmatrano,  osvećenje mira postaje jedno od obeležja autokefalnosti konkretne crkve dok je dobijanje mira sa druge strane, znak njene kanonske zavisnosti. Ustav SPC (čl. 55,5), kao jedno od suštinskih prava koje ima patrijarh kao vrhovni poglavar, upravo navodi osvećivanje mira za celu SPC.

Različite geopolitičke promene u svetu u kome Crkva obitava utiču na njen život i u celini i u određenim aspektima njenog postojanja i delovanja. To se, tokom prethodnog stoleća,  pokazalo i u slučaju mirovarenja i u kasnijoj sudbini osvećenog mira. Reč je o miru koje je 1940. godine u Sremskim Karlovcima osvetio patrijarh Gavrilo Dožić. Patrijarh Gavrilo  je tako, na molbu mitropolita vidinskog Neofita, koji mu se obratio upravo zbog toga što je tada BPC bilo osporeno pravo da sama osvećuje miro, poslao u Bugarsku 10 litara novoosvećenog mira.

Kako saznajemo iz pisma episkopa braničevskog Venijamina Taušanovića ministru pravde Čedomiru Marjanoviću deo novoosvećenog mira iz 1940. godine koje se nalazilo u zgradi Srpske patrijaršije uništen je nakon što su nemačke okupacione vlasti zgradu uzurpirale. Stoga episkop Venijamin moli ministra da posreduje da se deo mira koji je ostao u Sremskim Karlovcima sačuva i prenese u Beograd. Ovaj apel je urodio plodom pa su nadležni organi tzv. NDH, na nemačku intervenciju, preko prote  Simeona Aranickog iz Stare Pazove za Beograd poslali 135 litara svetog mira. Njime su posle godinama pomazivani naši, ne tako davni, preci.

Protojerej-stavrofor

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile
Intersantan tekst!
Jovan Dojic
Jesu zastarele optuzbe?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.