Rasni klinč Obame i Mekejna

Politička korektnost ipak nije izdržala test bespoštedne izborne borbe za novog stanara Bele kuće. Tri meseca uoči američkih predsedničkih izbora, senatori Džon Mekejn i Barak Obama počeli su prepucavanje na dugo izbegavanu temu – rasno pitanje.

Republikanski senator Mekejn optužio je Obamu da igra na kartu rase, raspirivši ovu zapaljivu temu nakon što je njegov demokratski protivkandidat rekao da će republikanci pokušati da uplaše glasače tvrdnjom da on „nije dovoljno patriota, da ima smešno ime, kao i da ne liči na ostale predsednike na dolarskim novčanicama”.

„Razočaran sam time da je senator Obama rekao takve stvari”, rekao je Mekejn dodavši da se slaže sa izjavom Rika Dejvisa, menadžera njegove kampanje, da „Barak Obama igra na rasnu kartu i da je to radio od početka”. Mekejn se složio i sa Dejvisovom ocenom da sve to „unosi razdor, da je negativno, sramno i pogrešno”.

Dok Mekejnovi ljudi tvrde da je senator uz Arizone pogrešno optužen, portparol Obamine kampanje Bil Barton kaže da senator iz Ilinoisa i njegov tim nisu ni u kom pogledu sugerisali da Mekejn u kampanji koristi rasno pitanje kao problem.

„Mekejn koristi istu, staru politiku obmane kako su o tome glasači veoma nezadovoljni, skrećući pažnju glasača sa stvarnih tema u ovoj kampanji. Ovo je trka oko velikih izazova – posrnuloj ekonomiji, uništenoj spoljnoj politici i energetskoj krizi, koja pogađa sve osim naftnih kompanija”, rekao je portparol Obamine kampanje.

Ovaj sukob čini se kao očekivan posle nedavnog Mekejnovog TV spota u kojem se Obama poredi sa problematičnim ikonama pop-kulture Britni Spirs i Paris Hilton uz konstataciju i pitanje da je „on (Obama) najveća zvezda na svetu, ali da li je spreman da bude vođa”.

Reagujući na ovaj spot, Obama je u toku kampanje javno upitao protivnike da li je to zaista najbolje što oni mogu i da li je to dostojno američkog naroda.

Premda su pojedini republikanci sa odobravanjem dočekali ovaj Mekejnov spot i svojevrsnu promenu u kampanji, bivši Mekejnov strateg Džon Viver smatra da ga „ovakva kampanja čini ljućim, što mu samo šteti”. Prema analizama, ljuti kandidati ne dobijaju izbore, već oni optimistični i vedri, a najbolji primeri za to su Ronald Regan i Bil Klinton.

Iako je kandidatura Afroamerikanca za predsednika SAD zaista istorijski događaj, dosad je pitanje rase bila svojevrsna tabu tema u kampanji oba kandidata. Međutim, američka, ali i međunarodna, javnost se uveliko bavi time, jer će američki glasači i intelektualna elita morati da se suoče sa sopstvenim rasnim predrasudama.

Prema rečima profesora Larija Sabata, sa Univerziteta u Virdžiniji, boja Obamine kože može biti neizbežan faktor na izborima 4. novembra.

„Ne budimo naivni. I dalje postoje rasne predrasude, i to ne samo na jugu i u graničnim državama. To je realan problem za Obamu, i to problem koji nije lako rešiti. Što se više priča o rasi, više ljudi će o tome da razmišlja. A ipak, ako se ne bude govorilo o tome, problem bi mogao da bude još veći”, kaže Sabato, a prenosi Glas Amerike.

Iako Evropljani Obaminu kandidaturu vide kao borbu za ljudska prava i jednakost, Tomas Man, iz Instituta Brukings u Vašingtonu, smatra da Obama predstavlja novi naraštaj manjinskih kandidata.

„On ne pripada generaciji građanskih prava. On se ne konfrontira. I ne vodi kampanju kao Afroamerikanac. On se kandiduje kao Barak Obama”, kaže Man.

Dokaz za to su istraživanja javnog mnjenja koja ukazuju da je u toku kampanje senator iz Ilinoisa pridobio podršku kako Amerikanaca azijskog, afroameričkog i latino porekla, tako i glasača bele puti. Prema istraživanjima, on je ulio mladima novu energiju u meri koja nije zapamćena od 1972. godine, kada je glasačko pravo dato osamnaestogodišnjacima.

Ipak, Obama ima samo blagu prednost nad Mekejnom, a predstoji još tri meseca intenzivne kampanje u kojoj će se, prema svemu sudeći, Amerikancima iz različitih socijalnih, rasnih i starosnih grupa nametati pitanje da li su spremni da glasaju za crnog predsednika.

Nominacija Baraka Obame, bez sumnje, uništiće ogromnu barijeru u američkom društvu, iako on nije prva osoba crne boje kože koja se kandidovala za Belu kuću. Pre 36 godina, Širli Čizolm, poznata kao prva Afroamerikanka izabrana za predstavnicu u Predstavničkom domu, borila se za nominaciju svoje stranke, ali u tome nije uspela. I Džesi Džekson je 1984. godine ušao u kampanju za demokratsku predsedničku nominaciju, pri čemu je na primarnim izborima svoje stranke uspeo da osvoji oko tri i po miliona glasova. I četiri godine kasnije Džekson je pokušao da uđe u Belu kuću, ali neuspešno, mada je osvojio oko sedam miliona glasova.

N. Radičević