Расни клинч Обаме и Мекејна

Политичка коректност ипак није издржала тест беспоштедне изборне борбе за новог станара Беле куће. Три месеца уочи америчких председничких избора, сенатори Џон Мекејн и Барак Обама почели су препуцавање на дуго избегавану тему – расно питање.

Републикански сенатор Мекејн оптужио је Обаму да игра на карту расе, распиривши ову запаљиву тему након што је његов демократски противкандидат рекао да ће републиканци покушати да уплаше гласаче тврдњом да он „није довољно патриота, да има смешно име, као и да не личи на остале председнике на доларским новчаницама”.

„Разочаран сам тиме да је сенатор Обама рекао такве ствари”, рекао је Мекејн додавши да се слаже са изјавом Рика Дејвиса, менаџера његове кампање, да „Барак Обама игра на расну карту и да је то радио од почетка”. Мекејн се сложио и са Дејвисовом оценом да све то „уноси раздор, да је негативно, срамно и погрешно”.

Док Мекејнови људи тврде да је сенатор уз Аризоне погрешно оптужен, портпарол Обамине кампање Бил Бартон каже да сенатор из Илиноиса и његов тим нису ни у ком погледу сугерисали да Мекејн у кампањи користи расно питање као проблем.

„Мекејн користи исту, стару политику обмане како су о томе гласачи веома незадовољни, скрећући пажњу гласача са стварних тема у овој кампањи. Ово је трка око великих изазова – посрнулој економији, уништеној спољној политици и енергетској кризи, која погађа све осим нафтних компанија”, рекао је портпарол Обамине кампање.

Овај сукоб чини се као очекиван после недавног Мекејновог ТВ спота у којем се Обама пореди са проблематичним иконама поп-културе Бритни Спирс и Парис Хилтон уз констатацију и питање да је „он (Обама) највећа звезда на свету, али да ли је спреман да буде вођа”.

Реагујући на овај спот, Обама је у току кампање јавно упитао противнике да ли је то заиста најбоље што они могу и да ли је то достојно америчког народа.

Премда су поједини републиканци са одобравањем дочекали овај Мекејнов спот и својеврсну промену у кампањи, бивши Мекејнов стратег Џон Вивер сматра да га „оваква кампања чини љућим, што му само штети”. Према анализама, љути кандидати не добијају изборе, већ они оптимистични и ведри, а најбољи примери за то су Роналд Реган и Бил Клинтон.

Иако је кандидатура Афроамериканца за председника САД заиста историјски догађај, досад је питање расе била својеврсна табу тема у кампањи оба кандидата. Међутим, америчка, али и међународна, јавност се увелико бави тиме, јер ће амерички гласачи и интелектуална елита морати да се суоче са сопственим расним предрасудама.

Према речима професора Ларија Сабата, са Универзитета у Вирџинији, боја Обамине коже може бити неизбежан фактор на изборима 4. новембра.

„Не будимо наивни. И даље постоје расне предрасуде, и то не само на југу и у граничним државама. То је реалан проблем за Обаму, и то проблем који није лако решити. Што се више прича о раси, више људи ће о томе да размишља. А ипак, ако се не буде говорило о томе, проблем би могао да буде још већи”, каже Сабато, а преноси Глас Америке.

Иако Европљани Обамину кандидатуру виде као борбу за људска права и једнакост, Томас Ман, из Института Брукингс у Вашингтону, сматра да Обама представља нови нараштај мањинских кандидата.

„Он не припада генерацији грађанских права. Он се не конфронтира. И не води кампању као Афроамериканац. Он се кандидује као Барак Обама”, каже Ман.

Доказ за то су истраживања јавног мњења која указују да је у току кампање сенатор из Илиноиса придобио подршку како Американаца азијског, афроамеричког и латино порекла, тако и гласача беле пути. Према истраживањима, он је улио младима нову енергију у мери која није запамћена од 1972. године, када је гласачко право дато осамнаестогодишњацима.

Ипак, Обама има само благу предност над Мекејном, а предстоји још три месеца интензивне кампање у којој ће се, према свему судећи, Американцима из различитих социјалних, расних и старосних група наметати питање да ли су спремни да гласају за црног председника.

Номинација Барака Обаме, без сумње, уништиће огромну баријеру у америчком друштву, иако он није прва особа црне боје коже која се кандидовала за Белу кућу. Пре 36 година, Ширли Чизолм, позната као прва Афроамериканка изабрана за представницу у Представничком дому, борила се за номинацију своје странке, али у томе није успела. И Џеси Џексон је 1984. године ушао у кампању за демократску председничку номинацију, при чему је на примарним изборима своје странке успео да освоји око три и по милиона гласова. И четири године касније Џексон је покушао да уђе у Белу кућу, али неуспешно, мада је освојио око седам милиона гласова.

Н. Радичевић