Slovenija vraća demokratiju

Slovenci su na parlamentarnim izborima odbacili politiku desničarskih populista, koji su tokom dve ratoborne godine obarali demokratski rejting zemlje, i za novog lidera odabrali uspešnog menadžera koji predvodi stranku liberalnog centra.

Janez Janša ubedljivo je ostao bez četvrtog premijerskog mandata koji će morati da preda svom žestokom kritičaru Robertu Golobu, predvodniku opozicionog Gibanja svobode, Pokreta sloboda (PS).

Iako su ispitivanja 1,7 miliona birača predviđala tesnu trku između desničarske Slovenske demokratske stranke (SDS), koju Janša vodi već blizu tri decenije, i Golobovog ove godine formiranog Pokreta sloboda, PS je osvojio ubedljiva 34 procenta glasova.

Golob, inženjer elektrotehnike i generalni direktor državnog elektroenergetskog preduzeća GEN-I, dok ga Janša nedavno nije smenio, zalaže se za vladavinu prava, prekid pritisaka na civilno društvo, oslobađanje medija od državne kontrole, za tranziciju ka zelenoj energiji i održivi razvoj.

Konzervativci SDS-a osvojili su 24 odsto glasova, što je izraz otpora birača Janši, koji je tokom poslednjeg dvogodišnjeg mandata zemlju oštro polarizovao, okrenuo udesno i oslonio se na autoritarni stil vladanja, što on demantuje prikazujući sebe kao žrtvu levičarske zavere.

Zbog bliskosti s „neliberalnim demokratijama” Poljske i Mađarske, suverenista Janša se našao na meti oštrih kritika. Fridom haus je u poslednjem izveštaju označio Sloveniju kao jedinu evropsku i jedinu slobodnu zemlju na listi onih s najvećim padom građanskih sloboda u 2021.

„Ljudi moraju sami da odluče žele li da žive u policijskoj državi koju je pod maskom borbe protiv pandemije uvela sadašnja vlada. U nedelju se ne glasa protiv Janše nego protiv policijske države”, glasila je jedna od poslednjih Golobovih poruka.

Janša se tokom kampanje oslanjao na uspehe u obuzdavanju pandemije, smanjenje nezaposlenosti koja je dostigla najniži nivo od 2008. i na subvencije koje je vlada davala preduzetnicima i građanima. Goloba je optužio za „politički iluzionizam” i pripadnost privilegovanoj društvenoj klasi povezanoj s levicom.

Poznat kao „slovenački Tramp”, Janša je u poslednji čas pokušao da se distancira od mađarskog premijera Viktora Orbana, a da odlaskom u Kijev usred rata pokaže otpor prema ruskoj invaziji. Golob ga je optužio da ukrajinsku krizu pokušava da iskoristi za sopstvene političke ciljeve.

Birači nisu bili impresionirani, a upravo zbog sukoba dve oštro suprotstavljene političke vizije ovi izbori označeni su kao najvažniji od vremena sticanja nezavisnosti, kao referendum o slovenačkoj budućnosti.

„Sa sigurnošću možemo reći da je Gibanje svoboda apsolutni pobednik. Ime pobede je glas protiv Janeza Janše”, kaže komentator ljubljanskog „Dela” Ali Žerdin.

U novom Državnom zboru od 90 mesta naći će se i demohrišćanska Nova Slovenija i Socijaldemokrate sa po sedam odsto i Levica (4,2). Službeni rezultati trebalo bi da budu poznati do 10. maja, kada će se znati kakav će biti sastav devetog saziva Narodne skupštine.

Dok se čeka definitivna potvrda, ostvareni rezultat omogućava Golobu da zajedno s manjim strankama levice formira vladajuću koaliciju. „Ljudi zaista žele promene. Oni nam veruju”, rekao je u prvom reagovanju Golob, najavljujući da želi da obori rekord u brzini formiranja vlade.

Socijaldemokrate su među prvima najavile podršku novom mandataru. „Zadovoljna sam što smo uspeli da ostvarimo zajednički cilj i što smo veoma čvrsto smenili aktuelnu vlast. To znači novi početak za Sloveniju, vraćamo normalnost ljudima”, poručila je Tanja Fajon, predsednica Socijaldemokrata. „Ponosna sam na naš tim, stranka je odisala odličnom energijom. Uverena sam da ćemo biti faktor stabilnosti u novoj vladi levog centra.”

Prvi predsednik Slovenije Milan Kučan pre nekoliko meseci upozorio je da slovenački birači na izborima odlučuju o tome hoće li zemlja ostati demokratija ili postati diktatura. „Ovi izbori odlučiće kako će se Slovenija razvijati ne samo sledeće četiri godine, već u narednim decenijama”, izjavio je Janša glasajući u Velenju. Birači su odlučili.