Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZ ALBUMA USPOMENA

Počasno mesto u plavim visinama

U knjizi „Bio jedan JAT” Jovo Simišić je, s mnogo detalja i životnih priča, opisao rađanje našeg nekada moćnog avio-prevoznika, a potom njegov sunovrat i odlazak u istoriju
(Фотографије из књиге „Био један ЈАТ”)

Po veličini je, osamdesetih godina prošlog veka, bio deseta avio-kompanija u Evropi, a 31. u svetu. Ko se ne bi sećao našeg moćnog, dragog, uspešnog avio-prevoznika po imenu JAT. Ko nije leteo avionima na čijem su repu bila prepoznatljiva tri slova, označavajući Jugoslovenski aero-transport. Bela slova na crvenoj podlozi.

Žal za prohujalim godinama, pilotima, stjuardesama, inženjerima i plejadi tehničkog i drugog osoblja, koje je brinulo o vazduhoplovima, putnicima i letačkom osoblju, ne jenjava ni danas. Niti će ikada prestati. JAT-a nema, ali su sačuvana sećanja, stare fotografije, ispovesti pilota, pokoja uniforma, značka.

Jovo Simišić potpisuje knjige

Da sve ne bi ostalo na rečima i u uspomenama, Jovo Simišić, koji je dobre godine proveo u ovoj kompaniji, odlučio je da se oduži na najbolji mogući način, sačinivši podeblju, bogato ilustrovanu knjigu „Bio jedan JAT”. Ponudio je, zapravo, hronologiju kolektiva koji je stvaran i stvoren po meri Jugoslavije, velike i ekonomski moćne države sa 23 miliona stanovnika. Tu istu zemlju kompanija je povezivala sa 61 svetskom metropolom. Od samog početka nabavljana je savremena flota, školovani kadrovi, prilagođavalo se svetskim standardima.

– Ovo je knjiga o ljudima koji su stvarali kompaniju, o vremenu i okolnostima u kojima je nastajala, rasla i propala – podseća Simišić u razgovoru za „Magazin”.
– Svakako da kolektiv nije bio idealan, ali je za sve nas koji smo u njemu radili bio nešto poseban. U knjizi su i priče o tome kako se nekad radilo, a do izražaja dolazili entuzijazam, kreativnost, odanost, druženje. Sve je manje ljudi koji su radili u starom JAT-u. Neki su se, baš kao i njihovo preduzeće, preselili u zvezdana nebesa.

Posada ,,Boinga-707,, na-prvom redovnom letu za Njujork

Dragica, prva stjuardesa

Preduzeće je zvanično počelo da radi 1. aprila 1947. godine.  Prvi let bio je do Zagreba. Čast da bude za komandama aviona pripala je Milivoju Arsenijeviću, već iskusnom ratnom pilotu.

Imao je kolektiv i mnoštvo vrsnih pilota čija imena možda nisu upisana na nekom počasnom mestu, na nekom belegu, ali jesu u ovoj knjizi. Pre nego što ispričamo sudbine nekih od njih, na pijedestal stavljamo ime Dragice Pavlović Njanje, prve stjuardese JAT-a. Govorila je francuski, italijanski, engleski, nemački i španski jezik. Kad je napunila 50 godina, prestala je da leti. Do penzionisanja, 7. marta 1978. godine, radila je kao šef Službe zemaljskih stjuardesa. I Jagoda Slijepčević je, kao stjuardesa, provela tri decenije. Letela je na svim tipovima aviona u floti JAT-a. Prokrstarila je svetskim nebom (u vazduhu je provela oko 16.000 sati).

 Razvijao se naš avio-prevoznik, nabavljani su moderni vazduhoplovi, bilo je sve više pilota i pratećeg osoblja, u zemlji su otvarani novi aerodromi. U Jugoslaviju je 1. novembra 1958. stigao prvi od dva naručena aviona „daglas DC – 6B”. Od kanadskog grada Gander do Beograda, rastojanje od 5.500 kilometara, posada je prevalila za 12 sati, bez sletanja. Jedan od takvih aviona za duge linije koristio je i Broz za svoja putovanja po svetu.

Ovako su nekada iѕgledale JAT-ovce reklame (levo), Mališa Petrić, maskota JAT-ovog keteringa

Od 1. aprila 1947. do avgusta 1959. godine preduzeće je prevezlo milion putnika. Bilo je tada i putnika i novca, posebno deviza koje je firma prihodovala za svoje, ali i za potrebe države. Među onima koji su bili za komandama aviona ostao je upamćen i Rodoljub Rođa Milovanović, jedan od prvih i najboljih pilota starog kova, vazduhoplovni fenomen svog vremena. Jedinstven i neponovljiv zaljubljenik neba za koga su govorili da ima radar u glavi.

„Neobuzdane prirode, samouveren i neustrašiv, uvek je nalazio rešenja i bio u večitom sukobu s važećim pravilima i normama”, zapisao je autor knjige. Prema njegovoj evidenciji, za 42 godine rada leteo je na 80 tipova aviona, u vazduhu proveo oko 15.000 sati i prešao više od četiri miliona kilometara. Poslednji let za kompaniju obavio je 22. juna 1960. na liniji Beograd–Split–Zagreb. Umro je u 71. godini.

Dolazak „lepotice neba

Za razvoj našeg avio-prevoznika, osim pilota, zaslužni su i inženjeri, mehaničari, električari, radio-telegrafisti i mnoštvo drugih stručnjaka koji su zdušno brinuli kako da avioni polete i bezbedno lete, ali i da se bezbedno spuste, jer pista nije uvek idealna za sletanje. Da ne govorimo o formiranju školskog centra, otvaranju novih linija, predstavništvima širom sveta.

Uvek će se pamtiti i dolazak prve „karavele” na beogradski aerodrom. U knjizi je to ovako zabeleženo: „Samo četiri godine posle pojave prvih mlaznih aviona u evropskom vazdušnom saobraćaju, 21. januara 1963. na novi međunarodni aerodrom ’Beograd’ kapetan Vladimir Vodopivec dovezao je prvu ’karavelu’ JAT-a, poznatu i kao ’lepotica neba’.”

Putnici su se nekad ovako prevozili do aviona

Inženjeri i čitavi timovi stručnjaka u svetu stvarali su nove tipove aviona. Jedan od njih bio je i „boing 737-300”. Kad je zaparao nebo, predstavljao je poslednju reč tehnike u proizvodnji aviona-srednjeprugaša. JAT je bila prva evropska kompanija koja je za tri godine kupila devet ovakvih letelica.

Mnogo je prelomnih godina ostalo u poslovanju preduzeća. Nije ih teško pobrojati, ali bi zato trebalo mnogo prostora da se podsetimo svih lomova i prepreka kroz koje je firma prošla. I, kad su, zbog sankcija, avioni prizemljeni, a u zgradi aerodroma vladala grobna tišina i carovala paučina, piloti i svi zaposleni su se nekako snalazili. Mnogi su leteli za inostrane kompanije. Na prostoru negdašnje Jugoslavije krenuli su ratni sukobi, dojučerašnje republike su se otcepile, pa se i JAT našao u nezavidnom položaju.

Stjuardesa Ksenija Petrovski

U ešalonu onih koje treba pomenuti (naravno, i ne samo njih) nalaze se piloti Steva Popov i Velibor Slavuj. Prvi je legendarni kapetan koji je, u jeku ratnih sukoba, zajedno s ostalim kolegama i posadama koje su brinule o letu i avionu „kikaš”, iz Sarajeva spasio oko 40.000 ljudi. Samo u toku jednog dana evakuisao je 4.200 nevoljnika. Zbog teške bolesti oduzeo je sebi život 3. juna 2015. godine, nekoliko dana pred 71. rođendan.

Za razliku od većine svojih kolega, koji su vrlo brzo prelazili na nove, veće i savremenije tipove aviona, Slavuj je na popularnoj „devetki” ostao više od 25 godina, verovatno najduže od svih pilota JAT-a. Kao član upravnog odbora kompanije, od 1994. dok sankcije još nisu bile ukinute, zalagao se za obnovu flote, odnosno nabavku nove generacije aviona.

Ovo je, dakle, knjiga o JAT-u kojeg više nema, ali koji je svoje mesto zauzeo u plavim, zvezdanim visinama. Zauvek.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.