Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Do sledećeg ultimatuma

Jedinstvene vrednosti naših narodnih pesama, pripovedaka, igara suštinski se razlikuju od zaglušnih truba i talambasa u Guči, istakao je Vlada Petrić u intervjuu, objavljenom u vidu knjige tri godine posle njegove smrti
Владимир Петрић (Фото: А. Васиљевић)

Često proklinjem što sam dospeo na ovaj svet po tuđoj volji i odluci, bez obzira na to što u drugim okolnostima sebe doživljavam na prijatan način iako ne u meri da bih pevao himne o ljudskom postojanju, poput Maksima Gorkog, reči su Vladimira Petrića (1928‒2019), koje čitamo u knjizi „Vlada Petrić – Do sledećeg ultimatuma”. Reč je zapravo o intervjuu koji je sa ovim poznatim teoretičarem, istoričarem i estetičarem filma i dugogodišnjim profesorom Harvarda, kao i suosnivačem Harvardskog filmskog arhiva, priredila Meliha Pravdić, novinarka Radio Beograda, i koji je nedavno objavljen kao knjiga u izdanju RTS izdavaštva.

Prema rečima autorke, intervju su počeli 2006. godine, a završili ga nekoliko godina pre njegove smrti. Trebalo je da bude objavljen na Drugom programu Radio Beograda, ali usled čestih Petrićevih putovanja i boravaka u Americi, nikad nisu usaglasili termine oko snimanja emisije. A intervju je ostao u pisanom obliku, autorizovan i završen.

Vlada Petrić ovde koristi nov postupak kada govori o svom radu, odnosno njegov ultimatum novinarki bio je da se ne koriste reči: umetnost, film, literatura, pozorište. Zašto? Zato što je, zaključuje čitalac, Petrić imao potrebu da progovori o dubokim temama kao što su prolaznost, smrt, religija ili, kako je on naziva, „iluzija o bogu”, ljudskom stradanju, pesimizmu...

Naravno, nije baš moglo strogo da se izbegne da se ne govori o temama koje je označio kao one koje u ovom razgovoru treba izbegavati, pa tako, govoreći o ljudskim stradanjima u ratu, pominje film:

„U mom kursu o evropskom ratnom filmu, prikazao sam dva filma, jedan francuski i drugi nemački, u kojima se gotovo na identičan način veliča i slavi ubijanje vojnika i na jednoj i na drugoj strani. Čak su i posmrtni govori u čast palih heroja na obema ratnim stranama bili identični! Ne shvatam one koji smerno, i sa suzama u očima slušaju takve pridike, suprotne humanizmu i ljudskoj etici. Moje gledište je rezultat čvrstog ubeđenja da je rat poguban kao takav bez obzira na uzroke i ciljeve zbog kojih je pokrenut.”

Prema njegovim rečima, ratni „heroji” su posledica uskogrude ljubavi prema sopstvenom narodu, i vođenja računa isključivo o sopstvenom interesu, čak i po cenu ubijanja nevinih ljudi:

„Opterećeni religioznom, nacionalističkom, ideološkom i političkom isključivošću, vojskovođe, državnici i političari, spremni su na krvavo razračunavanje i okrutno kažnjavanje onih koje smatraju protivnicima sopstvene nacije, i na jednoj i na drugoj strani... Ne samo na bojnom polju, nego i u pozadini, naročito u savremenom ratu, žrtve su najčešće nedužni građani koji stradaju daleko od fronta (ukoliko front postoji), odvode se u logore poput zloglasnih Hitlerovih fabrika smrti, Staljinovog gulaga, Titovog Golog otoka, Bušovog Abu Graiba.”

Autorka intervjua kaže da je Vladu Petrića doživela kao apsolutnog estetu, apsolutnog analitičara i apsolutnog ekscentrika, a Goran Gocić u pogovoru knjige kaže da se pitao kako uopšte opstaje čovek s tako visokim kriterijumima i tako niskim pragom tolerancije. „Za sve su kod njega važili samo olimpijski standardi”, konstatuje Gocić.

A sam Vlada Petrić u ovom razgovoru kaže za sebe da iznad svega uživa u prirodi, umetnosti, kao i u dobroj vegetarijanskoj hrani, a da se najbolje oseća kada stvara jer se na taj način oslobađa „crnih misli”, kako narod naziva očajanje.

„Kod nas vlada mišljenje da stvaralac mora da bude ’veran’ duhu svog naroda i da se uporno suprotstavlja stranim uticajima. Ništa nije opasnije za kulturu jednog naroda od takvog ograničenog i egocentričnog poimanja stvaralaštva. Nesumnjivo je da narodno predanje, običaji, posebno igra, mogu inspirativno da deluju na stvaraoca, ali to ponajmanje znači da treba ograničavati, ponajmanje sprečavati stvaraočevo povezivanje sa drugim sredinama i kulturama. Ako je Homer bio ponos Helena, a Servantes ideal španskog naroda, to nije ono što ih čini velikima, niti su zbog toga njihova dela prihvaćena kao ’dobro’ čitavog čovečanstva. Takve vrednosti proističu iz emotivno misaone složenosti i visokog estetskog uobličenja njihovih dela, vrednosti koje bacaju u zasenak sve druge odlike i značenja dela. Šekspir je najbolji primer: pored likova iz engleske prošlosti, čak neke od njegovih najboljih drama, ovaploćuju ličnosti iz istorije drugih nacija kao što su krvoločni škotski kralj i njegova još monstruoznija supruga (Magbet), patnje i stradanje veronskih ljubavnika (Romeo i Đulijeta), tragedija nesrećnog Maurina čija karijera počinje u Veneciji a okončava se na Kipru (Otelo) i neodlučni danski princ (Hamlet)”, rekao je u ovom intervjuu Vlada Petrić.

Naglasio je da su u tom pogledu karakteristične naše narodne pesme, pripovetke, igre i melodije, čije se jedinstvene vrednosti suštinski razlikuju od zaglušnih truba i talambasa u Guči – toj, kako je istakao, balkanskoj areni što pothranjuje neukus „lude gomile”.

„Ko to ne shvata ili neće da prihvati, poput pojedinih naših političara, ostaje zatočen u nacionalističkom zabranu, u kome je onemogućen progresivan razvoj svesti.

Još je sramotnije stanje naše kulture, posebno kada je u pitanju omladina, koja se u tolikoj meri, bez imalo kritičnosti podaje šundu i trivijalnoj zabavi. Da bi se to bar donekle izbeglo, neophodna je radikalna intervencija u vidu adekvatnog finansijskog pomaganja naših kulturnih i prosvetnih ustanova, ne samo u Beogradu”, poručio je Vlada Petrić u ovom intervjuu koji ostaje kao dragoceno svedočanstvo o jednom stvaraocu u srpskoj kulturi.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miki
Sjajni Vladimir Petric!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.