Svetska banka prognozira dalji rast cena

Inflacija hara svetom, pa i našim tržištem, a ako je suditi po predviđanjima eminentnih ekonomista Svetske banke ne piše nam se dobro. Nema naznaka da će rast cena na malo biti zaustavljen i štaviše očekuje se rast inflacije.

Iz Svetske banke je saopšteno da će rat u Ukrajini prouzrokovati najveći šok u cenama od 1970. godine. U analizi se predviđa da će poremećaj zbog rata dovesti do rasta cena gotovo svih proizvoda – od gasa do žita i pamuka.

Prognozira se da će zbog nedostatka proizvoda iz Rusije i Ukrajine pšenica poskupeti 42,7 odsto, ječam 33,3, soja 20, ulje 29,8 i piletina 41,8. Dodaje se da je nedostatak pšenice na svetskom tržištu najteže nadoknaditi, utoliko više što će loši vremenski uslovi u Severnoj Americi i Kini ove godine dodatno otežati situaciju.

U analizi se ukazuje da će cene energenata porasti više od 50 procenata, što će u velikoj meri uvećati račune i domaćinstvima i privrednicima. Najveće poskupljenje predviđa se za potrošače gasa u Evropi, koji će ove godine taj energent plaćati dvostruko više, a pad cene očekuje se naredne i 2024. godine, ali će i tada gas biti bar 15 odsto skuplji nego 2021.

Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) kaže da će inflacija do kraja godine da nas „iscepa”.

„U ovom trenutku mislim da je ključna stvar šta će se desiti sa poljoprivredom, odnosno sa prolećnom setvom. Prema analizama troškovi su 45 odsto veći nego u prošloj godini. Ako su oni toliko veći onda će finalni proizvod biti 100 odsto skuplji. I do sada smo imali rast proizvođačkih cena za 30, 40 procenata. Mi se sve nadamo da kod nas, zato što proizvodimo hranu, poskupljenje neće biti enormno. Problem je što su pšenica, kukuruz, soja berzanska roba i ne možemo da se odsečemo od sveta. Možemo, naravno, zabranom izvoza. Ali to će dugoročno da uništi domaće proizvođače koji suštinski žive od izvoza. Pošto su to berzanske robe doći će do globalnog rasta cena. To je neminovno. Taj globalni rast će da pravi pritisak na cene u pojedinačnim zemljama čak i tamo gde je poljoprivredna proizvodnja jako subvencionisana kao što je Evropa i SAD i gde lokalno nema razloga da dođe do poskupljenja”, navodi Radosavljević.

Dodaje da je Rusija drugi ili treći najveći proizvođač pšenice u svetu i najveći izvoznik. Ukrajina nešto manji, a obe zemlje su veliki proizvođači poljoprivrednih proizvoda. U Ukrajini sada nema poljoprivrednih radova.

Veruje procenama Svetske banke mada oni verovatno malo preteruju. To smo videli kod kovid krize. Kad je loše oni smatraju da je bolje da pričaju da je još gore, a da bude bolje. Ili da neće biti toliko dobro, a bude. Takva im je politika. A da li će ovogodišnja inflacija biti najveća od sedamdesetih godina prošlog veka, Radosavljević kaže da je teško prognozirati, ali sigurno će biti velika. Podsećanja radi, rast cena iz sedamdesetih duguje se drastičnom uvećanju cena nafte zbog tenzija na Bliskom istoku.

„Što se tiče Srbije mi možemo da pokušamo da se neko vreme pravimo da smo izolovano ostrvo, ali to neće dati rezultate, jer inflacija će da potraje. Mislim da je povratak inflacije u Srbiji u 2023. u ciljani koridor od tri, plus, minus 1,5 odsto skoro pa naučna fantastika. Posebno u delu cena poljoprivrednih proizvoda, jer na to u kratkom roku ne može da se utiče. Ako je setva bila skupa to će tek na jesen da dovede do poskupljenja i preliće se na sledeću godinu”, napominje Radosavljević.

Iz Svetske banke upozoravaju da će cene hrane biti znatno uvećane i navodi podatke Ujedinjenih nacija da je indeks cena namirnica najveći otkako je počeo da se vodi pre 60 godina. Ukrajina i Rusija su pre ovog rata u globalnom izvozu pšenice učestvovale sa 28,9 odsto, a u izvozu suncokretovog ulja sa čak 60 odsto.