Светска банка прогнозира даљи раст цена

Инфлација хара светом, па и нашим тржиштем, а ако је судити по предвиђањима еминентних економиста Светске банке не пише нам се добро. Нема назнака да ће раст цена на мало бити заустављен и штавише очекује се раст инфлације.

Из Светске банке је саопштено да ће рат у Украјини проузроковати највећи шок у ценама од 1970. године. У анализи се предвиђа да ће поремећај због рата довести до раста цена готово свих производа – од гаса до жита и памука.

Прогнозира се да ће због недостатка производа из Русије и Украјине пшеница поскупети 42,7 одсто, јечам 33,3, соја 20, уље 29,8 и пилетина 41,8. Додаје се да је недостатак пшенице на светском тржишту најтеже надокнадити, утолико више што ће лоши временски услови у Северној Америци и Кини ове године додатно отежати ситуацију.

У анализи се указује да ће цене енергената порасти више од 50 процената, што ће у великој мери увећати рачуне и домаћинствима и привредницима. Највеће поскупљење предвиђа се за потрошаче гаса у Европи, који ће ове године тај енергент плаћати двоструко више, а пад цене очекује се наредне и 2024. године, али ће и тада гас бити бар 15 одсто скупљи него 2021.

Горан Радосављевић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) каже да ће инфлација до краја године да нас „исцепа”.

„У овом тренутку мислим да је кључна ствар шта ће се десити са пољопривредом, односно са пролећном сетвом. Према анализама трошкови су 45 одсто већи него у прошлој години. Ако су они толико већи онда ће финални производ бити 100 одсто скупљи. И до сада смо имали раст произвођачких цена за 30, 40 процената. Ми се све надамо да код нас, зато што производимо храну, поскупљење неће бити енормно. Проблем је што су пшеница, кукуруз, соја берзанска роба и не можемо да се одсечемо од света. Можемо, наравно, забраном извоза. Али то ће дугорочно да уништи домаће произвођаче који суштински живе од извоза. Пошто су то берзанске робе доћи ће до глобалног раста цена. То је неминовно. Тај глобални раст ће да прави притисак на цене у појединачним земљама чак и тамо где је пољопривредна производња јако субвенционисана као што је Европа и САД и где локално нема разлога да дође до поскупљења”, наводи Радосављевић.

Додаје да је Русија други или трећи највећи произвођач пшенице у свету и највећи извозник. Украјина нешто мањи, а обе земље су велики произвођачи пољопривредних производа. У Украјини сада нема пољопривредних радова.

Верује проценама Светске банке мада они вероватно мало претерују. То смо видели код ковид кризе. Кад је лоше они сматрају да је боље да причају да је још горе, а да буде боље. Или да неће бити толико добро, а буде. Таква им је политика. А да ли ће овогодишња инфлација бити највећа од седамдесетих година прошлог века, Радосављевић каже да је тешко прогнозирати, али сигурно ће бити велика. Подсећања ради, раст цена из седамдесетих дугује се драстичном увећању цена нафте због тензија на Блиском истоку.

„Што се тиче Србије ми можемо да покушамо да се неко време правимо да смо изоловано острво, али то неће дати резултате, јер инфлација ће да потраје. Мислим да је повратак инфлације у Србији у 2023. у циљани коридор од три, плус, минус 1,5 одсто скоро па научна фантастика. Посебно у делу цена пољопривредних производа, јер на то у кратком року не може да се утиче. Ако је сетва била скупа то ће тек на јесен да доведе до поскупљења и прелиће се на следећу годину”, напомиње Радосављевић.

Из Светске банке упозоравају да ће цене хране бити знатно увећане и наводи податке Уједињених нација да је индекс цена намирница највећи откако је почео да се води пре 60 година. Украјина и Русија су пре овог рата у глобалном извозу пшенице учествовале са 28,9 одсто, а у извозу сунцокретовог уља са чак 60 одсто.