Dragi Predsedniče, dajte mi neki dinar

Iako predsedniku Republike Srbije pišu pripadnici svih društvenih slojeva, prvom čoveku Srbije uglavnom se obraćaju građani koji nemaju dovoljno finansijskih sredstava za život. Pišu i oni koji imaju neke trenutne porodične probleme, najčešće je u pitanju bolest nekog od članova porodice, zatim osobe sa invaliditetom koje traže posao ili zadovoljenje nekih drugih osnovnih potreba, stari ljudi koji nemaju dovoljno sredstava za život ili zato što su bolesni i nema ko da im pomogne da odu kod lekara ili u kupovinu lekova, zbog toga što su zapostavljeni, a neretko i zlostavljani od članova porodice.

U četiri godine postojanja Narodne kancelarije predsednika Republike pristiglo je blizu 40.000 pisama, ali budući da ima i onih koja nisu registrovana, procenjuje se da su građani Srbije na „najvišu adresu” uputili oko 50.000 najrazličitijih zahteva.

– Ima realnih zahteva, ali i nerealnih, onih problema u kojima ne može da im pomogne niko, pa ni predsednik Republike. Uglavnom, iznose svoje probleme, mi razvrstavamo i pravimo prioritete, proveravamo da li su se obraćali nadležnim institucijama, šta im nedostaje od dokumenata, upućujemo ih na institucije i pratimo da li je nadležna ustanova preduzela potrebne mere – kaže za „Politiku” Milka Babić, načelnik za socijalna pitanja u Narodnoj kancelariji.

Ima i onih koji traže novac, čak pošalju uplatnicu na kojoj piše ko i kome uplaćuje, a predsednik države treba samo da upiše iznos. Ljudi traže pomoć u rešavanju nekih svakodnevnih problema koje mogu i sami da reše, ali smatraju da i tu predsednik, odnosno, kancelarija predsednika, treba da se uključi. Žale se na komšije sa kojima imaju probleme oko zemlje, međa, placeva, prolaza, ulaza i puteva. Žale se na supružnike, traže pomoć u ženidbi, da naprave svadbu. Jedan čovek iz okoline Beograda koji stalno kasni na posao uplašio se da zbog toga ne ostane bez posla, pa je od predsednika tražio da mu obezbedi neki rezervni posao u slučaju da izgubi sadašnji.

– U Narodnoj kancelariji radi čitava ekipa u kojoj su stručnjaci raznih profila, od socijalnih radnika i pravnika, do studenata koji volontiraju. Svaki zahtev prođe trijažu i bar tri puta se pročita dok ne dođe do onih koji se bave njegovom stručnom obradom. U Srbiji nisu dovoljno zaštićene najranjivije grupe, među kojima su stari i deca i mi posebno insistiramo na ostvarivanju prava dece, ne samo kada je reč o nekim osnovnim uslovima za život, nego i u obezbeđivanju njihovog dostojanstva. Veliki broj dece je socijalno isključen i diskriminisan. Postojeći sistem socijalne zaštite ne može da odgovori potrebama dece u slučaju bolesti ili neke druge otežavajuće životne situacije. Stručnjaci nisu dovoljno senzibilisani za poštovanje prava deteta, a šira javnost nije dovoljno upućena u suštinsku autonomiju ličnosti deteta – smatra Milka Babić.

Naravno, sve što stigne u Narodnu kancelariju ne šalje se prvom čoveku Srbije. I pisma koja su mu direktno upućena stižu u Narodnu kancelariju. Ipak, predsednik Boris Tadić ponekad svrati u Narodnu kancelariju i interesuje se za probleme građana.

– Bez obzira na to što mislimo da je puno toga poznato, mnogi ljudi ne znaju gde, kome i zbog čega mogu da se obrate. Mi ih uputimo na odgovarajuću adresu, ali ih tu ne ostavljamo, već pratimo kako se ostvaruje njihovo pravo, kontaktiramo sa institucijom, tražimo razloge zbog čega se, recimo, proces odugovlači, zbog čega se ne odgovara na žalbu, zašto se ne poziva na komisiju. Često se predmet izgubi ili nedostaje nešto od dokumenata, pa predmet stoji, a građanin nije obavešten o tome. Veliki problem je sporost administracije, a posebno je zanimljivo pitanje prava raseljenih i izbeglih lica gde se neka prava ostvaruju na osnovu sporazuma sa drugim državama. Postoje problemi u međunarodnoj saradnji i komunikaciji i mi i u tome posredujemo – kaže naša sagovornica.

Na naše pitanje koliko zahteva je do sada rešeno, Milka Babić odgovara: procesuirano je oko 90 procenata ukupnog broja zahteva. Međutim, do 30 odsto su odbačeni kao nerealni, a od preostalih sedamdesetak procenata realnih zahteva pozitivno je rešeno 30 do 40 posto.