Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Драги Председниче, дајте ми неки динар

Драги Председниче, дајте ми неки динар

Иако председнику Републике Србије пишу припадници свих друштвених слојева, првом човеку Србије углавном се обраћају грађани који немају довољно финансијских средстава за живот. Пишу и они који имају неке тренутне породичне проблеме, најчешће је у питању болест неког од чланова породице, затим особе са инвалидитетом које траже посао или задовољење неких других основних потреба, стари људи који немају довољно средстава за живот или зато што су болесни и нема ко да им помогне да оду код лекара или у куповину лекова, због тога што су запостављени, а неретко и злостављани од чланова породице.

У четири године постојања Народне канцеларије председника Републике пристигло је близу 40.000 писама, али будући да има и оних која нису регистрована, процењује се да су грађани Србије на „највишу адресу” упутили око 50.000 најразличитијих захтева.

– Има реалних захтева, али и нереалних, оних проблема у којима не може да им помогне нико, па ни председник Републике. Углавном, износе своје проблеме, ми разврставамо и правимо приоритете, проверавамо да ли су се обраћали надлежним институцијама, шта им недостаје од докумената, упућујемо их на институције и пратимо да ли је надлежна установа предузела потребне мере – каже за „Политику” Милка Бабић, начелник за социјална питања у Народној канцеларији.

Има и оних који траже новац, чак пошаљу уплатницу на којој пише ко и коме уплаћује, а председник државе треба само да упише износ. Људи траже помоћ у решавању неких свакодневних проблема које могу и сами да реше, али сматрају да и ту председник, односно, канцеларија председника, треба да се укључи. Жале се на комшије са којима имају проблеме око земље, међа, плацева, пролаза, улаза и путева. Жале се на супружнике, траже помоћ у женидби, да направе свадбу. Један човек из околине Београда који стално касни на посао уплашио се да због тога не остане без посла, па је од председника тражио да му обезбеди неки резервни посао у случају да изгуби садашњи.

– У Народној канцеларији ради читава екипа у којој су стручњаци разних профила, од социјалних радника и правника, до студената који волонтирају. Сваки захтев прође тријажу и бар три пута се прочита док не дође до оних који се баве његовом стручном обрадом. У Србији нису довољно заштићене најрањивије групе, међу којима су стари и деца и ми посебно инсистирамо на остваривању права деце, не само када је реч о неким основним условима за живот, него и у обезбеђивању њиховог достојанства. Велики број деце је социјално искључен и дискриминисан. Постојећи систем социјалне заштите не може да одговори потребама деце у случају болести или неке друге отежавајуће животне ситуације. Стручњаци нису довољно сензибилисани за поштовање права детета, а шира јавност није довољно упућена у суштинску аутономију личности детета – сматра Милка Бабић.

Наравно, све што стигне у Народну канцеларију не шаље се првом човеку Србије. И писма која су му директно упућена стижу у Народну канцеларију. Ипак, председник Борис Тадић понекад сврати у Народну канцеларију и интересује се за проблеме грађана.

– Без обзира на то што мислимо да је пуно тога познато, многи људи не знају где, коме и због чега могу да се обрате. Ми их упутимо на одговарајућу адресу, али их ту не остављамо, већ пратимо како се остварује њихово право, контактирамо са институцијом, тражимо разлоге због чега се, рецимо, процес одуговлачи, због чега се не одговара на жалбу, зашто се не позива на комисију. Често се предмет изгуби или недостаје нешто од докумената, па предмет стоји, а грађанин није обавештен о томе. Велики проблем је спорост администрације, а посебно је занимљиво питање права расељених и избеглих лица где се нека права остварују на основу споразума са другим државама. Постоје проблеми у међународној сарадњи и комуникацији и ми и у томе посредујемо – каже наша саговорница.

На наше питање колико захтева је до сада решено, Милка Бабић одговара: процесуирано је око 90 процената укупног броја захтева. Међутим, до 30 одсто су одбачени као нереални, а од преосталих седамдесетак процената реалних захтева позитивно је решено 30 до 40 посто.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.