Stado mangulice sa drinskog ostrva

Šabac – Sledeći svoj san da živi u potpunoj slobodi, bez okova modernog doba, Radivoj Srdanović je na drinskom ostrvu Adica, u ataru Mačvanskog Prnjavora, sagradio drvenu kuću, ispod čijeg krova ne razmišlja o plaćanju televizijske pretplate, telefonskih i drugih računa, a odrekao se i traktora. Za pomoć u polju kupio je konjića, jer ne želi da izduvni gasovi truju – komarce.

– I oni su božija stvorenja. Od njih se branim bosiljkom – kaže za naš list Radivoj.

Kao ogorčeni protivnik svega što je veštačko, Radivoj je nabavio i nekoliko mangulica, čuvene domaće rase svinja, pored suve šljive, jedinog izvoznog artikla Srbije u vreme kneza Miloša Obrenovića. Mangulice se slobodno kreću po ostrvu, a on mašta o danu kada će njegovo stado narasti bar do 500 grla, i biti matičnjak za čitavu zemlju.

– U Mačvi, nekada, nije bilo domaćinstva koje nije imalo ove plemenite svinje, koje su prirodni izvor pozitivnih masti. One ne izazivaju povećan holesterol i trigliceride. Međutim, komunističke vlasti su odlučile da se drže hibridne sorte, a pošto su za njih bile određivane više otkupne cene, mangulica je postepeno potisnuta i skoro je istrebljena – priča Radivoj.

Prema njegovim rečima, hibridne svinje se hrane veštačkim smesama, obogaćenim hormonima za brži priraštaj. Ti hormoni se, kada se putem svinjskog mesa unesu u ljudski organizam, više ne mogu izbaciti.

– Svinja mangulica ima takozvani pozitivni holesterol. Njena mast je lek – ističe naš sagovornik.

Radivoj objašnjava da ova rasa svinja ne zahteva posebnu negu. Hrane se onim što nađu u prirodi – od divljeg voća do puževa. Tek ponekad baci im klip kukuruza. Kaže da nije istinita priča da su mangulice niskorodne: njegove krmače (sve imaju rodoslov) donosile su i po devet prasića.

– Iako nikada nisu bili jači u svinjarstvu, u Sremu se daleko više posvećuje pažnja mangulicama nego u Mačvi. Tamo je prirodni rezervat, koji služi i kao centar za priplodni materijal. Ljudi se trude da sačuvaju ne samo vrstu, već i da naprave posebnu banku gena, jer je jasno da će hibridne rase u jednom trenutku izgubiti imunitet – kazuje nam Radivoj Srdanović, koji je potomak slavnog Karađorđevog buljubaše sa Drine Ilije Srdana.

Tražnja za mesom i prerađevinama od mangulice je ogromna, a ponuda mala. Radivoj Srdanović kaže da „još nismo u stanju da napunimo jednu hladnjaču”. Zato su i mnogo isplativije od hibridnih rasa. Prase iz „zalučka” košta oko 150 evra, a nazimica i do 400 evra.