Стадо мангулице са дринског острва

Шабац – Следећи свој сан да живи у потпуној слободи, без окова модерног доба, Радивој Срдановић је на дринском острву Адица, у атару Мачванског Прњавора, саградио дрвену кућу, испод чијег крова не размишља о плаћању телевизијске претплате, телефонских и других рачуна, а одрекао се и трактора. За помоћ у пољу купио је коњића, јер не жели да издувни гасови трују – комарце.

– И они су божија створења. Од њих се браним босиљком – каже за наш лист Радивој.

Као огорчени противник свега што је вештачко, Радивој је набавио и неколико мангулица, чувене домаће расе свиња, поред суве шљиве, јединог извозног артикла Србије у време кнеза Милоша Обреновића. Мангулице се слободно крећу по острву, а он машта о дану када ће његово стадо нарасти бар до 500 грла, и бити матичњак за читаву земљу.

– У Мачви, некада, није било домаћинства које није имало ове племените свиње, које су природни извор позитивних масти. Оне не изазивају повећан холестерол и триглицериде. Међутим, комунистичке власти су одлучиле да се држе хибридне сорте, а пошто су за њих биле одређиване више откупне цене, мангулица је постепено потиснута и скоро је истребљена – прича Радивој.

Према његовим речима, хибридне свиње се хране вештачким смесама, обогаћеним хормонима за бржи прираштај. Ти хормони се, када се путем свињског меса унесу у људски организам, више не могу избацити.

– Свиња мангулица има такозвани позитивни холестерол. Њена маст је лек – истиче наш саговорник.

Радивој објашњава да ова раса свиња не захтева посебну негу. Хране се оним што нађу у природи – од дивљег воћа до пужева. Тек понекад баци им клип кукуруза. Каже да није истинита прича да су мангулице нискородне: његове крмаче (све имају родослов) доносиле су и по девет прасића.

– Иако никада нису били јачи у свињарству, у Срему се далеко више посвећује пажња мангулицама него у Мачви. Тамо је природни резерват, који служи и као центар за приплодни материјал. Људи се труде да сачувају не само врсту, већ и да направе посебну банку гена, јер је јасно да ће хибридне расе у једном тренутку изгубити имунитет – казује нам Радивој Срдановић, који је потомак славног Карађорђевог буљубаше са Дрине Илије Срдана.

Тражња за месом и прерађевинама од мангулице је огромна, а понуда мала. Радивој Срдановић каже да „још нисмо у стању да напунимо једну хладњачу”. Зато су и много исплативије од хибридних раса. Прасе из „залучка” кошта око 150 евра, а назимица и до 400 евра.