Dalekometni rat većeg kalibra

„Za ime boga, taj čovek ne može da ostane na vlasti”, rekao je krajem marta u Varšavi američki predsednik Džo Bajden misleći na Vladimira Putina, pa je izjava protumačena na jedini mogući način: kao poziv na promenu režima u Moskvi.

Državni sekretar Entoni Blinken odmah je požurio da objasni da izjava to ne znači pa su i drugi u SAD upozorili da šefa Kremlja ne treba saterivati u ćošak u trenutku dok njegova zemlja vodi rat u Ukrajini, a on kontroliše nuklearni arsenal.

U Vašingtonu su zaboravili na Bajdenove reči. Ne zadugo. Sekretar za odbranu Lojd Ostin je na proputovanju kroz Poljsku nagovestio ozbiljan i potencijalno opasan zaokret. Vašington se držao politike da treba pomoći Ukrajini da se odbrani od ruske agresije, sada su u igru ubačeni novi parametri.

„Želimo da vidimo da Rusija bude oslabljena do nivoa da ne može da radi stvari koje je uradila invazijom Ukrajine”, poručio je u neočekivanom izlivu iskrenosti Ostin neposredno pošto se u Kijevu sastao sa predsednikom Volodimirom Zelenskim. „Rusija je već izgubila mnogo od svog vojnih sposobnosti i dosta svojih vojnika. A mi želimo da vidimo da nemaju načina da vrlo brzo ponovo uspostave te sposobnosti”.

Načelnik američkog združenog generalštaba, general Mark Milej,  takođe je rekao da odbrana Ukrajine „uključuje slabljenje Rusije, jačanje NATO-a i jedinstvo Zapada”, potvrđujući maksimalizaciju američkih ciljeva koji lako mogu da znače početak beskonačnog rata protiv Rusije za koji se ne zna šta može da donese Ukrajini, šta Evropi a šta globalnoj ekonomiji.

Iako ideja „slabljenja” nije nova i potiče iz vremena „hladnog” rata, retko kada je tako otvoreno lansirana. Izjave potvrđuju da je Vašington zaoštrio retoriku i odlučio se na seriju ambicioznih poteza koji prevazilaze pomoć ukrajinskom režimu da vojno porazi Rusiju i blokira njenu moć i uticaj.

Predsednik Bajden je ponavljao da SAD neće direktno intervenisati u ukrajinskom ratu, da neće slati američke vojnike, ali ove izjave potvrđuju da se ne radi samo o Ukrajini već o onome što u NATO-u smatraju ruskom pretnjom Evropi.

Amerikanci strahuju da bi Putin – iako se fokusirao na uspostavljanje pune kontrole nad koridorom od Crnog mora do Donbasa – mogao da pokuša da proširi sukob na zemlje regiona koje nisu članice NATO-a, poput Moldavije i Gruzije.

Definisanje novog američkog strateškog cilja, „slabljenja” Rusije, po svemu sudeći počiva na oceni da Rusija nije uspela da uništi ukrajinski suverenitet i promeni vlast u Kijevu, da nije uspela da razjedini Zapad, da je rat „strateški gubitak” Moskve i da je Putin ranjiv – što treba iskoristiti. Pretpostavka je da čak i da ako se ruske snage povuku ili budu proterane iz Ukrajine, treba nastaviti sa pritiscima.

„Ne znamo koliko će trajati ostatak ovog rata, ali znamo da će suverena, nezavisna Ukrajina postojati duže nego što je Vladimir Putin na sceni”, kaže Blinken i dodaje: „Naša podrška Ukrajini će se nastaviti... dok ne dočekamo konačni uspeh”.

Zaoštravanje je istovremeno i odgovor na kritike američke desnice i obaveštajnih krugova da je Bajden reagovao sporo i da nije učinio dovoljno da naoruža Ukrajinu. Doskora obazriva američka retorika sada se uskladila sa dramatičnim povećanjem vojnih isporuka Ukrajini od kojih se očekuje da promene tok rata.

Novi američki paket vojne, ekonomske i humanitarne pomoći dostigao je 33 milijarde dolara, od čega je dve trećine vojna. Bajdenova poruka Putinu je jasna: „Nikada nećete uspeti da dominirate Ukrajinom”.

Mnogi su se odmah setili Putinovog eseja iz 2021. u kojem je pisao da ne može da prihvati izvlačenje nezavisne Ukrajine od ruske kontrole i da bi takav korak „u svojim posledicama bio uporediv sa upotrebom oružja za masovno uništavanje protiv nas”.

Sučeljene retorike nedvosmisleno ukazuju da su dve sile na putu pojačavanja konfrontacije do nivoa na kojem se sve češće pominje nuklearni rat.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da su Vašington i Zapad u surogat ratu sa Rusijom, rizikujući još jedan konflikt koji bi mogao da se pretvori u nuklearni. „Opasnost je ozbiljna, realna. Ne smemo da je potcenimo”, rekao je Lavrov nadovezujući se na Putinovo upozorenje da uvek ima opciju upotrebe nuklearnog oružja protiv NATO-a.

Putin je posle Ostinove izjave još uvereniji da NATO želi da „uništi” Rusiju i da završi posao započet u vreme raspada Sovjetskog Saveza. Njegova reakcija na pokušaj svrgavanja spolja je nepredvidljiva ali svakako bi unela elemente velikih rizika.

Oslonac na pokušaj dugoročnog vojnog iznurivanja Rusije udaljava diplomatska i pregovorna rešenja. NATO slanjem naoružanja, uključujući rakete i dalekometne artiljerije većeg kalibra, samo podstiče predsednika Zelenskog za nastavak rata, a ne na diplomatiju čije su inicijative gotovo zamrle. Tako rat postaje dalekometniji i većeg kalibra.

Novi agresivniji američki pristup dobio je podršku sadašnjih i bivših zvaničnika zapadne vojne alijanse koji procenjuju da su ruske pretnje prazna priča. Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen smatra da je Zapad pogrešno potcenio Putinove ambicije i brutalnost a precenio snagu ruske armije.

Mnogi nisu tog mišljenja i upozoravaju da politika „slabljenja” Rusije nosi ozbiljne rizike. Takva strategija Putinu ostavlja samo dve mogućnosti: ili da kapitulira ili da udvostruči ratne napore. Prvu opciju svi isključuju, a druga potvrđuje da je NATO već u ratu sa Rusijom.

Džordž Bibi, bivši glavni analitičar CIA za Rusiju, smatra da bi Bajdenova administracija sebe mogla da ugrozi ukoliko zaboravi da je „najvažniji nacionalni interes SAD da izbegne nuklearni konflikt sa Rusijom. Rusi su sposobni da obezbede da svako izgubi ukoliko oni takođe izgube. A to je prema čemu idemo”.

„Moramo da pronađemo način da Rusima nekako diskretno prenesemo da bi bili spremni da oslabimo sankcije u kontekstu međunarodnog rešenja”, smatra Bibi, ali militantna američka retorika i oslonac na slanje haubica i raketa ozbiljno ugrožava neke mirovne pregovore.

Pre će biti da se zaraćene strane pripremaju za duži konflikt, kako je to nedavno potvrdio predsednik Zelenski koji više ne pominje ideju o neutralnoj Ukrajini koja neće ući u NATO.

Signali iz Vašingtona, kombinovani sa porukama iz Moskve, nagoveštavaju da svet, a Evropa posebno, uklizavaju u period dugoročne neizvesnosti koji bi mogao da bude opasniji od vremena „hladnog” rata.