Nevidljiva granica

Gde je granica između slobode govora i govora mržnje i da li imunitet treba da štiti palacave jezike poslanika, pitanja su koja su usledila posle izjave radikalske poslanice Vjerice Radete upućene predsedniku Republike Borisu Tadiću. Posle toga oglasio se Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava, i rekao da će predložiti vladi ukidanje mandata poslanicima koji pozivaju na kršenje ljudskih prava i ustavnog poretka. Oglasio se i državni tužilac Slobodan Radovanović, ali još nije poznato da li će pokretati postupak. Tadić jerekao da su govor mržnje i pozivi na linč i nasilje, koji se čuju od predstavnika nekih stranaka neprimereni u civilizovanom društvu i da ne mogu biti tolerisani u parlamentu ni na ulici.

Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da je pitanje za milion dolara – gde je crta koju poslanici ne bi trebalo da pređu. „Problem je u tome što su poslanici vojnici svoje partije. Oni znaju gde je izvor njihove pozicije u partijskoj hijerarhiji i spremni su sve da urade ako procene da je to u interesu partije.” On kaže da imunitet nije osmišljen da bi se poslanici štitili ako nešto učine, već da se ne bi ometao rad skupštine. „Problem bi se možda rešio, ako dela ne bi zastarevala pa bi poslanici bili kažnjavani po prestanku mandata. Ali, pravi problem je taj što je moć u rukama partija, i što poslanici znaju da im se ništa ne može dogoditi.”

Vuletić kaže da ne bi bilo problema ako bi stepen političke kulture bio viši. „Kod nas je nizak jer je ovo mlada demokratija. Sistem navodi poslanike da pričaju mnoge stvari zbog kojih bi se pametan stideo, samo da bi se popeli u partijskoj hijerarhiji. Pomogao bi i pritisak javnosti, ako bi se poslanici osetili anatemisano. Od aplauza u partiji možda bi bila jača osuda javnosti – koja takođe stvara političku kulturu.”

Češki poslanici su pre četiri godine odbili da se odreknu doživotnog i vrlo širokog tumačenja imuniteta kakav nema nijedna zemlja EU. Za izmene Ustava koje bi ograničile imunitet za vreme mandata nisu glasali ni svi poslanici vladajuće koalicije. Ali, šest poslanika češke stranke zelenih, kasnije je, potpisalo izjavu u kojoj se odriču imuniteta ukoliko naprave prekršaj ili krivično delo, azadržavaju samo imunitet koji štiti slobodu političkih stavova i govora. U većini evropskih zemalja imunitet štiti poslanika za sva dela za koja je zaprećena kazna do tri godine, dok je kod nas do pet godina. Zato poslanici u Evropi imaju „dugačak jezik” samo u parlamentu jer ih tu štiti imunitet.

Ratko Božović, kulturolog, kaže da poslanici ne mogu biti svete krave, jer se na taj način suspenduje sudska vlast. „Oni zaslužuju veće kritično oko jer ih je narod izabrao, ali ne mogu biti zaštićeni od sankcija. Oni ne mogu biti izuzeti od građana. Mogu da se ne slože sa političkim neistomišljenikom, ali ne mogu da nagovaraju na nasilje.” On kaže da nekim strankama u njihovim pričama nije važna istina već ubeđivanje sopstvenog biračkog tela.

Naši poslanici zaštićeni su od krivične, parnične i administrativne odgovornosti. I hrvatski i slovenački poslanici imaju iste privilegije kao srpski. Pre dve godine kada se govorilo o skidanju imuniteta Čedomiru Jovanoviću, lideru LDP-a, Aleksandar Vučić je rekao da je to pitanje kome treba pristupiti s velikim oprezom „jer se imunitet ne može skidati po nalogu šefova kabineta i pod političkim pritiskom”.

Pre dve godine u Albaniji je skupština ukinula imunitet poslaniku i bivšem ministru odbrane Fatmiru Mediju zbog istrage o eksplozijama u vojnom skladištu u Gerdecu. U Bugarskoj, međutim, nije skinut imunitet ministru policije osumnjičenom za korupciju. Još pre dve godine potpredsednik Evropske komisije i komesar za pravosuđe, slobodu i bezbednost Franko Fratini je izjavio da je potrebno ograničiti imunitet poslanika kako bi pravosuđe funkcionisalo na transparentan način.

Miodrag Radojević istraživač saradnik Instituta za političke studije, kaže da institucija imuniteta postoji dva veka u različitim sistemima da bi se štitila suverenost skupštine, odnosno pravo poslanika da ne budu gonjeni za ono što govore. Ali, Radojević smatra da je osetljivo pitanje uvođenje novine u okviru ovog svetog prava po kojoj bi poslanik bio ograničen da ne postupa suprotno Ustavu. „Teško je reći koja je to granica do koje poslanik može da ide. Trebalo bi da postoji korektivni element, odnosno „bezobalna definicija” koja bi onemogućavala zloupotrebe. Ali, to je teren društvene svesti u kome poslanici ne bi trebalo da zloupotrebljavaju svoja prava.”

A to onda celu priču vraća na političku kulturu i svest poslanika.