Невидљива граница

Где је граница између слободе говора и говора мржње и да ли имунитет треба да штити палацаве језике посланика, питања су која су уследила после изјаве радикалске посланице Вјерице Радете упућене председнику Републике Борису Тадићу. После тога огласио се Светозар Чиплић, министар за људска и мањинска права, и рекао да ће предложити влади укидање мандата посланицима који позивају на кршење људских права и уставног поретка. Огласио се и државни тужилац Слободан Радовановић, али још није познато да ли ће покретати поступак. Тадић јерекао да су говор мржње и позиви на линч и насиље, који се чују од представника неких странака непримерени у цивилизованом друштву и да не могу бити толерисани у парламенту ни на улици.

Владимир Вулетић, социолог, каже да је питање за милион долара – где је црта коју посланици не би требало да пређу. „Проблем је у томе што су посланици војници своје партије. Они знају где је извор њихове позиције у партијској хијерархији и спремни су све да ураде ако процене да је то у интересу партије.” Он каже да имунитет није осмишљен да би се посланици штитили ако нешто учине, већ да се не би ометао рад скупштине. „Проблем би се можда решио, ако дела не би застаревала па би посланици били кажњавани по престанку мандата. Али, прави проблем је тај што је моћ у рукама партија, и што посланици знају да им се ништа не може догодити.”

Вулетић каже да не би било проблема ако би степен политичке културе био виши. „Код нас је низак јер је ово млада демократија. Систем наводи посланике да причају многе ствари због којих би се паметан стидео, само да би се попели у партијској хијерархији. Помогао би и притисак јавности, ако би се посланици осетили анатемисано. Од аплауза у партији можда би била јача осуда јавности – која такође ствара политичку културу.”

Чешки посланици су пре четири године одбили да се одрекну доживотног и врло широког тумачења имунитета какав нема ниједна земља ЕУ. За измене Устава које би ограничиле имунитет за време мандата нису гласали ни сви посланици владајуће коалиције. Али, шест посланика чешке странке зелених, касније је, потписало изјаву у којој се одричу имунитета уколико направе прекршај или кривично дело, азадржавају само имунитет који штити слободу политичких ставова и говора. У већини европских земаља имунитет штити посланика за сва дела за која је запрећена казна до три године, док је код нас до пет година. Зато посланици у Европи имају „дугачак језик” само у парламенту јер их ту штити имунитет.

Ратко Божовић, културолог, каже да посланици не могу бити свете краве, јер се на тај начин суспендује судска власт. „Они заслужују веће критично око јер их је народ изабрао, али не могу бити заштићени од санкција. Они не могу бити изузети од грађана. Могу да се не сложе са политичким неистомишљеником, али не могу да наговарају на насиље.” Он каже да неким странкама у њиховим причама није важна истина већ убеђивање сопственог бирачког тела.

Наши посланици заштићени су од кривичне, парничне и административне одговорности. И хрватски и словеначки посланици имају исте привилегије као српски. Пре две године када се говорило о скидању имунитета Чедомиру Јовановићу, лидеру ЛДП-а, Александар Вучић је рекао да је то питање коме треба приступити с великим опрезом „јер се имунитет не може скидати по налогу шефова кабинета и под политичким притиском”.

Пре две године у Албанији је скупштина укинула имунитет посланику и бившем министру одбране Фатмиру Медију због истраге о експлозијама у војном складишту у Гердецу. У Бугарској, међутим, није скинут имунитет министру полиције осумњиченом за корупцију. Још пре две године потпредседник Европске комисије и комесар за правосуђе, слободу и безбедност Франко Фратини је изјавио да је потребно ограничити имунитет посланика како би правосуђе функционисало на транспарентан начин.

Миодраг Радојевић истраживач сарадник Института за политичке студије, каже да институција имунитета постоји два века у различитим системима да би се штитила сувереност скупштине, односно право посланика да не буду гоњени за оно што говоре. Али, Радојевић сматра да је осетљиво питање увођење новине у оквиру овог светог права по којој би посланик био ограничен да не поступа супротно Уставу. „Тешко је рећи која је то граница до које посланик може да иде. Требало би да постоји корективни елемент, односно „безобална дефиниција” која би онемогућавала злоупотребе. Али, то је терен друштвене свести у коме посланици не би требало да злоупотребљавају своја права.”

А то онда целу причу враћа на политичку културу и свест посланика.