Zelenski se pomirio sa Štajnmajerom

Nemačka pod pritiskom SAD i svojih evropskih partnera ubrzanim koracima smanjuje delimičnu uzdržanost koju je imala prema ratu u Ukrajini. Skandalozni diplomatski potez ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog – koji je prošlog meseca odbio posetu svog nemačkog kolege Franka Valtera Štajnmajera uz unutrašnje opozicione pritiske u samoj Nemačkoj i od partnera u NATO-u – doveo je do toga da se Berlin opredeli za bezrezervnu podršku Kijevu.

Telefonski razgovor između ukrajinskog i nemačkog predsednika o „nerazumevanju prošlosti” izgladio je narušene diplomatske odnose: Nemačka se obavezala na „snažnu podršku Ukrajini”, a vrata Kijeva su ponovo otvorena za sve nemačke zvaničnike. U posetu Kijevu pozvani su sada svi ministri, predsednik i kancelar Olaf Šolc, koji je posle diplomatskog skandala odbijao da otputuje u Ukrajinu. On je u sredu rekao da ponašanje Kijeva nije problem samo za njega, nego i za ceo nemački narod. U međuvremenu su mnogi zapadni lideri posetili Kijev: od britanskog premijera Borisa Džonsona do predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Iako je Štajnmajer i uoči posete Varšavi i tadašnje namere da produži put Kijeva govorio o tome da su nemačko zalaganje za „Severni tok 2” i odnos prema Ruskoj Federaciji bili greška, njegovo priznanje nije smatrano dovoljnim. Ali u razgovoru koji je, prema pisanju „Špigla”, trajao 45 minuta, Štajnmajer je uverio Zelenskog u punu podršku Nemačke Ukrajini, pa je očigledno prevaziđena zamerka Kijeva i njegovih američkih saveznika da je ranije imao blag stav prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Nemačko potpuno suprotstavljanje ruskom napadu na Ukrajinu izuzetno je važno za Kijev i SAD. Iako na prvi pogled izgleda da je Zelenski popustio u svom stavu pozvavši ipak Štajnmajera, jasno je da će se njihovi budući odnosi razvijati u skladu s tim da je Nemačka promenila stav. To je važno zbog očekivanih nada Rusije da podeljeni interesi članica EU mogu da naruše jedinstvo zajednice.

Navodno je samo nekoliko sati posle razgovora Štajnmajera i Zelenskog objavljena poseta Kijevu ministarke spoljnih poslova Analene Berbok. Događaji od četvrtka doneli su olakšanje onim krugovima berlinske vlade koji su bili nezadovoljni neprijatnom atmosferom između Zelenskog i Štajnmajera, kao i Šolcovom reakcijom na taj događaj i njegovim odbijanjem odlaska u Ukrajinu. Neki su to čak nazivali „neopravdanim durenjem”. Ali već u četvrtak Šolc je pohvalio Ukrajinu zbog borbe koju vodi protiv Putina i potvrdio plan koji je ranije izneo češki premijer Peter Fijala da će Češka isporučiti Ukrajini teško naoružanje iz sovjetskog doba, a da će ga Nemačka zameniti u takozvanoj razmeni tenkova.

Nemalu ulogu u redefinisanju nemačko-ukrajinskih odnosa odigrao je i ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrej Meljnik svojim neodmerenim izjavama i pritiscima na zvanični Berlin. Bivši nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel optužio je ambasadora za širenje teorija zavere kojima je hteo da diskredituje nemačkog predsednika. Gabrijel je rekao da je Meljnik optužio Štajnmajera da je navodno „decenijama stvarao mrežu kontakata s Rusijom”, što je ocenio kao zlonamerno i netačno.

Ovu postavku je zastupao i briselski portal „Politiko”, koji je pre dva dana objavio članak u kojem je pobrojao 12 nemačkih političara koji su „prodali dušu Rusiji”. U tekstu se konstatuje da Nemačka to nije učinila preko noći: to je bio proces koji je trajao godinama i kad je završen – cela zemlja je bila uključena. Na prvom mestu liste je bivša kancelarka Angela Merkel, za koju se tvrdi da nijedan Nemac nije odgovorniji za krizu u Ukrajini od nje, jer je bila sigurna da je „interakcija s Rusijom put ka miru”. Slede Štajnmajer, koji se zalagao za saradnju s Moskvom u energetskom sektoru, potom takođe bivši kancelar Gerhard Šreder, pa i opozicioni lider Fridrih Merc.

Međutim, lider Hrišćansko-demokratske unije sada, uoči izbora, jedri na talasu ukrajinske krize. Procenio je da put do pobede vodi preko Ukrajine, pa je svojom posetom Kijevu u utorak „ukrao šou” kancelaru Šolcu, koji nije posetio ukrajinsku prestonicu otkako je počeo rat. Tokom bojkota Kijeva koji je bio na snazi u Berlinu, Merc je preuzeo državničku ulogu, objavio na „Tviteru” fotografiju sa Zelenskim ispred nemačke i ukrajinske zastave, pojavio se u svim nemačkim medijima i čak rekao da je posredovao u pomirenju Zelenskog i Štajnmajera.

Mercu je oprošteno što je njegova stranka u vreme Merkelove bila deo širokog političkog konsenzusa koji je gajio bliske veze s Moskvom, a sada je diskreditovan. Opozicioni lider je od početka rata u Ukrajini navodio Šolca da zauzme oštriji stav u ovom ratu, pozivajući kancelara da donese odluku da Kijev snabdeva teškim naoružanjem. Sada je, uz pomoć nekoliko faktora, Berlin tu odluku doneo i prestao da bude tačka koja je mogla značajno da utiče na nesaglasje u EU.