Зеленски се помирио са Штајнмајером

Немачка под притиском САД и својих европских партнера убрзаним корацима смањује делимичну уздржаност коју је имала према рату у Украјини. Скандалозни дипломатски потез украјинског председника Володимира Зеленског – који је прошлог месеца одбио посету свог немачког колеге Франка Валтера Штајнмајера уз унутрашње опозиционе притиске у самој Немачкој и од партнера у НАТО-у – довео је до тога да се Берлин определи за безрезервну подршку Кијеву.

Телефонски разговор између украјинског и немачког председника о „неразумевању прошлости” изгладио је нарушене дипломатске односе: Немачка се обавезала на „снажну подршку Украјини”, а врата Кијева су поново отворена за све немачке званичнике. У посету Кијеву позвани су сада сви министри, председник и канцелар Олаф Шолц, који је после дипломатског скандала одбијао да отпутује у Украјину. Он је у среду рекао да понашање Кијева није проблем само за њега, него и за цео немачки народ. У међувремену су многи западни лидери посетили Кијев: од британског премијера Бориса Џонсона до председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.

Иако је Штајнмајер и уочи посете Варшави и тадашње намере да продужи пут Кијева говорио о томе да су немачко залагање за „Северни ток 2” и однос према Руској Федерацији били грешка, његово признање није сматрано довољним. Али у разговору који је, према писању „Шпигла”, трајао 45 минута, Штајнмајер је уверио Зеленског у пуну подршку Немачке Украјини, па је очигледно превазиђена замерка Кијева и његових америчких савезника да је раније имао благ став према руском председнику Владимиру Путину.

Немачко потпуно супротстављање руском нападу на Украјину изузетно је важно за Кијев и САД. Иако на први поглед изгледа да је Зеленски попустио у свом ставу позвавши ипак Штајнмајера, јасно је да ће се њихови будући односи развијати у складу с тим да је Немачка променила став. То је важно због очекиваних нада Русије да подељени интереси чланица ЕУ могу да наруше јединство заједнице.

Наводно је само неколико сати после разговора Штајнмајера и Зеленског објављена посета Кијеву министарке спољних послова Аналене Бербок. Догађаји од четвртка донели су олакшање оним круговима берлинске владе који су били незадовољни непријатном атмосфером између Зеленског и Штајнмајера, као и Шолцовом реакцијом на тај догађај и његовим одбијањем одласка у Украјину. Неки су то чак називали „неоправданим дурењем”. Али већ у четвртак Шолц је похвалио Украјину због борбе коју води против Путина и потврдио план који је раније изнео чешки премијер Петер Фијала да ће Чешка испоручити Украјини тешко наоружање из совјетског доба, а да ће га Немачка заменити у такозваној размени тенкова.

Немалу улогу у редефинисању немачко-украјинских односа одиграо је и украјински амбасадор у Немачкој Андреј Мељник својим неодмереним изјавама и притисцима на званични Берлин. Бивши немачки министар спољних послова Зигмар Габријел оптужио је амбасадора за ширење теорија завере којима је хтео да дискредитује немачког председника. Габријел је рекао да је Мељник оптужио Штајнмајера да је наводно „деценијама стварао мрежу контаката с Русијом”, што је оценио као злонамерно и нетачно.

Ову поставку је заступао и бриселски портал „Политико”, који је пре два дана објавио чланак у којем је побројао 12 немачких политичара који су „продали душу Русији”. У тексту се констатује да Немачка то није учинила преко ноћи: то је био процес који је трајао годинама и кад је завршен – цела земља је била укључена. На првом месту листе је бивша канцеларка Ангела Меркел, за коју се тврди да ниједан Немац није одговорнији за кризу у Украјини од ње, јер је била сигурна да је „интеракција с Русијом пут ка миру”. Следе Штајнмајер, који се залагао за сарадњу с Москвом у енергетском сектору, потом такође бивши канцелар Герхард Шредер, па и опозициони лидер Фридрих Мерц.

Међутим, лидер Хришћанско-демократске уније сада, уочи избора, једри на таласу украјинске кризе. Проценио је да пут до победе води преко Украјине, па је својом посетом Кијеву у уторак „украо шоу” канцелару Шолцу, који није посетио украјинску престоницу откако је почео рат. Током бојкота Кијева који је био на снази у Берлину, Мерц је преузео државничку улогу, објавио на „Твитеру” фотографију са Зеленским испред немачке и украјинске заставе, појавио се у свим немачким медијима и чак рекао да је посредовао у помирењу Зеленског и Штајнмајера.

Мерцу је опроштено што је његова странка у време Меркелове била део широког политичког консензуса који је гајио блиске везе с Москвом, а сада је дискредитован. Опозициони лидер је од почетка рата у Украјини наводио Шолца да заузме оштрији став у овом рату, позивајући канцелара да донесе одлуку да Кијев снабдева тешким наоружањем. Сада је, уз помоћ неколико фактора, Берлин ту одлуку донео и престао да буде тачка која је могла значајно да утиче на несагласје у ЕУ.