Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZ UGLA PSIHOLOGA

I pogrešna uverenja su deo nas

Neko će izbegavati socijalne kontakte jer smatra da je nezanimljiv i dosadan, drugi će odlagati promenu posla zato što smatra da se loše snalazi u novim situacijama, a poneko će odbijati da seče oštrim nožem ubeđen da je nespretan
(Pexels)

Sklonost čoveka da opisuje događaje i ljude oko sebe je prirodna i potrebna, jer na taj način pridaje značenje svemu što ga okružuje i logički uređuje svoja opažanja. To činimo u skladu sa svojim uverenjima.

Cenićemo i smatrati dobrim one osobine i načine ponašanja koji su u skladu s našim vrednosnim sistemom i uverenjima. Postupke i događaje koji su u suprotnosti s našim uverenjima smatraćemo lošim, neprihvatljivim, pogrešnim.

Uticaj vaspitanja i iskustva

Na formiranje naših uverenja u najvećoj meri utiču odgoj, kultura i rana iskustva.

Da bismo bolje razumeli na koje sve načine opisujemo ljude i šta sve utiče na naša opažanja, hajde da zamislimo jednu osobu, uspešnu i posvećenu razvoju karijere.

Kako bismo sve mogli da je opišemo?

Mogli bismo da joj pridodamo prideve kao što su radna, vredna, uspešna, odgovorna, pametna, obrazovana, radoznala, sposobna i slično. Ako je ista osoba usredsređena na postizanje poslovnog uspeha, odlazi na seminare i konferencije, dakle, često je odsutna od kuće i odvojena od porodice, mogli bismo da je opišemo kao sebičnu, egocentričnu, bezobzirnu, lošeg roditelja, umišljenu, arogantnu. Ako, dalje, osobi dodamo i pol, kako će se naša lista osobina koje joj pripisujemo menjati u zavisnosti od toga da li je osoba muškog ili ženskog pola?

Uverenja formiramo od najranijeg doba, kroz odrastanje, detinjstvo, mladalaštvo, zrelo doba, takoreći, kroz ceo život. Sliku o sebi formiramo najpre pod uticajem svojih roditelja još u najranijem detinjstvu. Tu sliku donekle menjamo u adolescenciji, pod uticajem društva i intenzivnijeg traganja za smislom života, identitetom i pripadnošću.

Uverenja su vrlo snažna. Kako su roditelji prvi izvor saznanja o životu i svetu, deca vrlo brzo usvajaju poruke koje im oni šalju. Na primer, ako roditelji žive u stalnom strahu da će se njihovom detetu desiti nešto loše i ako imaju potrebu da ga zaštite, detetu će slati poruku da je svet opasno mesto. Ta osoba će i sama razviti takvo uverenje i kroz život će se ponašati u skladu s tim – biće preterano oprezna, živeće u strahu za sopstvenu bezbednost, rizik će uvek smatrati opasnošću.

(Pixabay)

Veoma je važno razlikovati ličnost i ponašanje. Roditelji često upadaju u zamke da na detetovo ponašanje reaguju porukama koje se odnose na njegovu ličnost. Na primer, detetu koje sruši čašu vode neretko se kaže da je nespretno. Ukoliko poruku da je nespretno čuje i sledeći put kada nešto sruši, prospe, polomi, dete će vrlo verovatno tu poruku uvrstiti u sopstveni repertoar ličnih osobina, te će u budućnosti ponavljati oblike ponašanja koja odgovaraju tom ličnom opisu ili će izbegavati da to radi pod izgovorom: „Ja to ne umem, nespretan sam”.

Važno je da dete od najranijeg uzrasta uči da napravi razliku između sebe kao ličnosti i sopstvenog ponašanja, a u tome mu moraju pomoći roditelji ili odrasli u bliskom okruženju od kojih usvaja prva znanja i saznanja o sebi. Dakle, ako dete predškolskog uzrasta ne ume da nacrta zeca, to nikako ne znači da je glupo i nesposobno. To samo znači da je potreban podsticaj, vežba i upornost kako bi dete savladalo određenu veštinu crtanja. Ako dete često ruši čašu vode, to ne znači da je nespretno. Potrebno ga je naučiti da kada stavlja čašu na sto, to bude dalje od ivice stola. Za to su u najvećoj meri odgovorni roditelji i odrasli bliski detetu.

Promenom do više vere u sebe

Ljudi se često neefikasno ponašaju jer ponašanje usklađuju sa svojim uverenjima, koja vremenom postanu deo nas, pa i način na koji sami sebe opisujemo. Često izbegavamo situacije, ljude, iskustva kako bismo se zaštitili od posledica koje smatramo sigurnim rezultatom i potvrdom sopstvenih uverenja. Tako neko izbegava socijalne kontakte jer smatra da je nezanimljiv i dosadan ili izbegava promenu posla zato što smatra da se loše snalazi u novim situacijama. A poneko izbegava da seče oštrim nožem jer veruje da je nespretan.

I moguće je i potrebno promeniti sopstvena uverenja, pogotovu ona neefikasna, koja nas sputavaju u ostvarenju ciljeva. Treba ih zameniti uverenjima koja će nas osnažiti da verujemo u sebe, svoje sposobnosti, veštine i snagu i koja ćemo primeniti svaki put kada izbegavamo neko delovanje.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Pogresna uverenja se u logiki zovu ''neistinite pretpostavke'' ili premise. Iz nih se ne mogu izvoditi istiniti zakljucci. Ista greska se pravi kod ''razlicitih misljenja'' . Dakle neki misle drugim organom nego mozgom? Misljene =razmisljanje. Dakle ''pogresno misjlenje'' je equvalento sa ''pogresnim premisama''. Svi mislimo na isti nacin ali imamo razlicite pretpostavke. Samo neke od njih su istinite.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.