Ponedeljak, 04.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISHRANA

Mikroplastika u namirnicama

Zagađenje životne sredine je sve veće zbog plastičnog otpada koji se razgrađuje vekovima. Hrana najčešće upakovana u plastiku
(Фотографије Пиксабеј)

Nedavno je, kako je pisao britanski „Gardijan”, prvi put u ljudskoj krvi otkrivena mikroplastika poreklom iz boca za piće, upakovane hrane i plastičnih kesa.

Istraživači sa Vrije univerziteta u Amsterdamu u Holandiji su analizirali uzorke krvi 22 učesnika, a 80 odsto njih sadržalo je plastične čestice. Evo šta je pronađeno:

PET plastika (polietilen tereftalat), koja se prvenstveno koristi kao ambalaža za bezalkoholna pića, sokove i vode, pronađena je u 50 odsto uzoraka.

Polistiren, koji se obično koristi u prehrambenoj industriji kao pribor za jednokratnu upotrebu, šolje i posude, pronađen je u 36 odsto uzoraka.

Polietilen, koji se koristi za namirnice i kese za smeće, otkriven je u 23 odsto uzoraka.

„Ovo istraživanje je prva indikacija da imamo polimerne čestice u krvi i svakako treba da budemo zabrinuti zbog toga”, rekao je za „Gardijan” Dik Vethak, istraživač ekotoksikolog.

Ta plastika je odnekud morala da uđe u krvotok, dakle, po svemu sudeći, mi jedemo mikroplastiku koja je u hrani ili je unosimo kada pijemo tečnost.

Prošle godine je po prvi put mikroplastika nađena u ljudskom izmetu, šta svakako dovodi do zaključka da je zagađenje plastikom veoma rašireno i predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje. Mikroplastika predstavlja svaki komadić plastike manji od 5 mm, a često je toliko sitna da je veličine prašine. Nastaje prirodnim raspadanjem plastičnog otpada delovanjem sunca, vetra i vode.

Plastika je oko nas već čitav vek. U svim sferama života. Sve oko vas i na vama sadrži plastiku. I taj telefon koji držite, tablet ili računar je od plastike. Ambalaža maltene svih namirnica takođe. Ako ste mislili da su biorazgradive flaše, kese i drugi plastični proizvodi rešenje problema, ne bih rekla. Intenzivan uzgoj hrane svakako zahteva plastenike, ali i transport i prodaja nameću potrebu za plastikom.

Da bi se otpad bezbedno razgradio, on ne sme kao takav da završi u prirodi, jer se raspada u sve manje komadiće i dobijamo mikroplastiku koja lako dospeva u reke i mora (plastika je laka) ili je vetar nosi poput prašine, pa odatle ulazi u organizme (životinje i biljke) koji u njima ili oko njih žive, a odatle stiže i nama na trpezu.

Pre desetak godina je nakon saznanja da je BPA, bisfenol A supstanca koja se dodaje plastici, kancerogen pokrenuta akcija da se BPA izbaci iz svih proizvoda od plastike. Pitanje je koliko je drugih komponenti plastike opasno po zdravlje, a hteli, ne hteli – u nama već postoji mikroplastika.

Istraživanje iz decembra 2021. utvrdilo je da osobe sa inflamatornom bolešću creva (IBD) imaju više mikroplastike u stolici od zdravih ljudi. Istraživači su istakli da ovi nedavni nalazi podstiču dodatna pitanja o tome koliko može biti opasno izlaganje mikroplastici.

Oni su takođe naglasili: „Ako plastične čestice prisutne u krvotoku zaista prenose imune ćelije, postavlja se i pitanje da li takva izloženost potencijalno može uticati na regulaciju imuniteta ili na predispoziciju za bolesti sa imunološkom osnovom?”

U mesecima i godinama koji dolaze sigurno će se naći mnogi dokazi o povezanosti plastike i nekih drugih bolesti. Ne bi trebalo da čekamo skrštenih ruku da se to desi, već treba da tražimo rešenje. Reciklaža plastike svakako umanjuje negativan uticaj na životnu sredinu i treba je praktikovati gde je god to moguće. Ovo više nije stvar pojedinca nego društva i planete u celini. Da li je moguća budućnost bez plastike?

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Сава
Ми уносимо микропластику у највећим количинама преко термалног папира, рачуна које нам дају у самопослугама и то преко коже!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.