Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСХРАНА

Микропластика у намирницама

Загађење животне средине је све веће због пластичног отпада који се разграђује вековима. Храна најчешће упакована у пластику
(Фотографије Пиксабеј)

Недавно је, како је писао британски „Гардијан”, први пут у људској крви откривена микропластика пореклом из боца за пиће, упаковане хране и пластичних кеса.

Истраживачи са Врије универзитета у Амстердаму у Холандији су анализирали узорке крви 22 учесника, а 80 одсто њих садржало је пластичне честице. Ево шта је пронађено:

ПЕТ пластика (полиетилен терефталат), која се првенствено користи као амбалажа за безалкохолна пића, сокове и воде, пронађена је у 50 одсто узорака.

Полистирен, који се обично користи у прехрамбеној индустрији као прибор за једнократну употребу, шоље и посуде, пронађен је у 36 одсто узорака.

Полиетилен, који се користи за намирнице и кесе за смеће, откривен је у 23 одсто узорака.

„Ово истраживање је прва индикација да имамо полимерне честице у крви и свакако треба да будемо забринути због тога”, рекао је за „Гардијан” Дик Ветхак, истраживач екотоксиколог.

Та пластика је однекуд морала да уђе у крвоток, дакле, по свему судећи, ми једемо микропластику која је у храни или је уносимо када пијемо течност.

Прошле године је по први пут микропластика нађена у људском измету, шта свакако доводи до закључка да је загађење пластиком веома раширено и представља потенцијалну опасност по здравље. Микропластика представља сваки комадић пластике мањи од 5 мм, а често је толико ситна да је величине прашине. Настаје природним распадањем пластичног отпада деловањем сунца, ветра и воде.

Пластика је око нас већ читав век. У свим сферама живота. Све око вас и на вама садржи пластику. И тај телефон који држите, таблет или рачунар је од пластике. Амбалажа малтене свих намирница такође. Ако сте мислили да су биоразградиве флаше, кесе и други пластични производи решење проблема, не бих рекла. Интензиван узгој хране свакако захтева пластенике, али и транспорт и продаја намећу потребу за пластиком.

Да би се отпад безбедно разградио, он не сме као такав да заврши у природи, јер се распада у све мање комадиће и добијамо микропластику која лако доспева у реке и мора (пластика је лака) или је ветар носи попут прашине, па одатле улази у организме (животиње и биљке) који у њима или око њих живе, а одатле стиже и нама на трпезу.

Пре десетак година је након сазнања да је БПА, бисфенол А супстанца која се додаје пластици, канцероген покренута акција да се БПА избаци из свих производа од пластике. Питање је колико је других компоненти пластике опасно по здравље, а хтели, не хтели – у нама већ постоји микропластика.

Истраживање из децембра 2021. утврдило је да особе са инфламаторном болешћу црева (ИБД) имају више микропластике у столици од здравих људи. Истраживачи су истакли да ови недавни налази подстичу додатна питања о томе колико може бити опасно излагање микропластици.

Они су такође нагласили: „Ако пластичне честице присутне у крвотоку заиста преносе имуне ћелије, поставља се и питање да ли таква изложеност потенцијално може утицати на регулацију имунитета или на предиспозицију за болести са имунолошком основом?”

У месецима и годинама који долазе сигурно ће се наћи многи докази о повезаности пластике и неких других болести. Не би требало да чекамо скрштених руку да се то деси, већ треба да тражимо решење. Рециклажа пластике свакако умањује негативан утицај на животну средину и треба је практиковати где је год то могуће. Ово више није ствар појединца него друштва и планете у целини. Да ли је могућа будућност без пластике?

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Сава
Ми уносимо микропластику у највећим количинама преко термалног папира, рачуна које нам дају у самопослугама и то преко коже!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.