Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: UKRAJINSKI IZBEGLIČKI TALAS

Glava u torbi, život u rancu

Od gotovo šest miliona izbeglih, gotovo polovina je utočište potražila u Poljskoj. Samo je preko graničnog prelaza Dorohusk, koji je obišla reporterka „Politike”, prešlo čak 462.776 ljudi
Прихватни центар у предграђу Варшаве (Фото К. Ђорђевић)

Od našeg specijalnog izveštača

Varšava, granični prelaz Dorohusk – Od početka ratnih sukoba u Ukrajini iz ove zemlje je izbeglo skoro šest miliona ljudi, od kojih je preko 3,3 miliona utočište pronašlo u Poljskoj. Prema podacima UNHCR-a, u ovoj zemlji trenutno boravi između milion i milion i po izbeglica – uglavnom žena i dece, a poljsku granicu svaki dan pređe oko 20.000 ljudi. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Poljske Lukaš Jasina ističe da su proteklih nekoliko meseci bili najteži u životu svakog Poljaka posle Drugog svetskog rata i dodaje da do 24. februara niko zaista nije verovao da će Rusija napasti Ukrajinu, uprkos informacijama koje su dobijali od dobro obaveštenih izvora. Najgori scenario se, nažalost, obistinio i reka izbeglica zapljusnula je granice Evrope. Preko tri miliona ljudi došlo je u Poljsku, a oko milion i po osoba otišlo je u druge evropske zemlje, pre svega Nemačku, Francusku, Italiju i Veliku Britaniju, gde već živi ukrajinska dijaspora, ali i u prekomorske zemlje. Kanada je primila preko 100.000 izbeglica, a u Japan je otišlo 3.000 osoba.

„U početku smo mislili da će rat trajati tri dana, sada znamo da će se završiti onda kada to odluči Vladimir Putin, a strahujemo da će sukob potrajati. Nismo sigurni da Rusija neće napraviti istu grešku koju je napravio NATO kada je 1999. godine bombardovao Srbiju, a jedna bomba je slučajno pogodila Sofiju, i nadamo se da Varšavu neće zadesiti sličan scenario”, iskren je portparol Ministarstva spoljnih poslova, koji ističe da je Poljska dosad izdvojila šest milijardi evra za upravljanje izbegličkom krizom.

Od 3,3 miliona izbeglica koje su u ušle u Poljsku, samo je preko graničnog prelaza Dorohusk, koji smo posetili i koji se nalazi na oko sto kilometara od poljskog grada Lublina, prešlo čak 462.776 ljudi. Potpukovnik Slavomir Gontaž, komandir granične policije prelaza Dorohusk, ne krije tugu kada kaže da je 44.000 izbeglica tu granicu prešlo peške i trudi se da mu ne zadrhti glas kada se priseća majke koja je granicu prešla pešice, noseći u rukama samo bebu staru četiri dana, bez ijednog kofera ili ličnog dokumenta. U momentu kada su bombe počele da padaju na njen grad, uzela je u ruke ono najvrednije i krenula na put dug nekoliko stotina kilometara. U živom sećanju mu je i 7. mart, kada je granični prelaz Dorohusk prešlo više od 20.000 ljudi, od kojih čak 7.000 peške.

Pukovnik Tomaš Zibinski, zamenik komandira granične policije u Dorohusku, kaže da je bilo veoma malo vremena da se zemlja pripremi za izbeglički cunami. Iako su pre početka rata Ukrajinci mogli u zemlji da borave maksimalno tri meseca, dok su im za rad i studiranje bile potrebne radna i studentska viza, ova pravila su se doslovce preko noći promenila. Znajući da u istočnom delu Ukrajine, gde su se vodile najveće borbe, živi siromašnije stanovništvo, koje ne može sebi da priušti putovanja i nema pasoš, dozvolili su ulazak u zemlju i bez pasoša, pa podaci govore da je 77 odsto granicu prešlo s pasošem, a 23 odsto s nekim drugim ličnim dokumentom – krštenicom ili ličnom kartom. Preko ovog prelaza je istovremeno i dopremljen i najveći deo humanitarne pomoći za Ukrajinu.

Portparol UNHCR-a u Poljskoj Rafael Kostrzinski kaže da je ovo najveća migrantska kriza u Evropi od Drugog svetskog rata i podseća da je na vrhuncu migrantske krize u Evropu dnevno dolazilo oko 13.000 izbeglica sa Bliskog istoka, dok je 8. marta ove godine granicu Poljske prešlo više od 140.000 izbeglica iz Ukrajine. Prema podacima UN za brigu o izbeglicama, u ovu zemlju je od početka ruske invazije prebeglo oko 3,3 miliona ljudi, a istovremeno se oko 1.130.000 vratilo u Ukrajinu. Neki su granicu prelazili više puta, neki su dolazili u Poljsku samo radi kupovine hrane, neki su se vraćali nakratko da bi uzeli stvari ili doveli ostale članove porodice, a neki su se vratili trajno, nadajući se da će situacija u njihovom gradu biti mirnija.

„Većina izbeglica su žene i deca, a oni su u svakom ratnom sukobu pod posebnim rizikom – počevši od toga da postanu žrtve silovanja ili trgovine ljudima, pa sve do toga da su svedoci stravičnih ratnih zločina i razaranja. Zbog toga im je potrebna i psihološka podrška, a mi sarađujemo s brojnim nevladinim organizacijama koje pružaju ovu pomoć u slučajevima silovanja, rodno zasnovanog nasilja i gubitka bliskih članova porodice. Širom zemlje otvoreno je 36 osnovnih prihvatnih centara u kojima izbeglice dobijaju dobijaju hranu, prvi smeštaj i zdravstveni pregled, a za ukrajinske izbeglice obezbeđena su i novčana sredstva u iznosu od 2.500 poljskih zlota mesečno (oko 500 evra), koja dobijaju najviše tri meseca. Do sada je taj novac dobilo oko 60.000 ljudi, odnosno 30.000 porodica. Rukovodili smo se idejom da izbeglice same znaju šta im najviše treba, a to nisu uvek toplo ćebe, hrana za bebe ili higijenski ulošci”, kaže Kostrzinski i napominje da većina ljudi ne traži izbeglički status – ne samo zbog činjenice da im domaćini već pružaju zaštitu već i zato što bi u statusu izbeglica izgubili pravo da rade. Ovako automatski dobijaju pravo da rade na celoj teritoriji Evropske unije, a podaci UNHCR-a govore da je u Poljskoj trenutno zaposleno oko 100.000 izbeglica iz Ukrajine.

Empatija i gostoprimstvo poljskog naroda vidljivi su na svakom koraku. U svim žardinijerama Varšave, koju je grupa novinara iz Srbije posetila u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU”, posađeno je cveće žuto-plave boje, na većini državnih zgrada istaknute su ukrajinske zastave, a gradski prevoz je besplatan za sve izbeglice.

Na samo nekoliko koraka od perona železničke stanice Istok u Varšavi nalazi se prihvatni punkt, a predstavnik Poljskog centra za međunarodnu pomoć Pšemislav Rembjelak kaže da je u jeku izbegličkog talasa u glavni grad dolazilo i do 9.000 ljudi dnevno, dok je danas taj broj znatno manji. Sa tog punkta izbeglice idu u prihvatne centre ili dobijaju plaćene karte za zemlje Zapadne Evrope, ako to žele. Saradnju s gradskim vlastima Varšave i nevladinim organizacijama on ocenjuje kao veoma dobru i podseća da u Poljskoj postoji ukrajinska dijaspora, koja broji više od dva miliona ljudi, pa je veliki broj izbeglica smešten i kod rođaka.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
- Ogorčene supruge boraca u Azovstalu: „Muževe su nam izdali naši Ukrajinci! Azov je bio spreman za opsadu, ali su se nadali da će ukrajinske oružane snage u gradovima blizu Mariupolja pružiti čvrsti otpor. Ali, to se nije dogodilo. Dopustili su ruskoj vojsci da zauzme gradove oko Mariupolja", kaže za današnji britanski Telegraf Julija Fedosjuk. Ona čak sugerira da je Volodimir Baranjuk, zapovednik ukrajinske 36. brigade marinaca u Mariupolju, izdajnik koji je imao bliske kontakte s Rusima.
Шатор
Не постоје Украјинци, само Руси конвертити.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.